[ПРЕДАВАЊА] Проф. др Томислав Јовановић - Библијски апокрифи у српско-словенском рукописном наслеђу (09.05.2023)

У организацији Библијског института Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 9. маја 2023. године, у великом амфитеатру одржано је предавање на тему „Библијски апокрифи у српско-словенском рукописном наслеђу“, о којима је говорио др Томислав Јовановић, познати истраживач српског средњовековног рукописног наслеђа и професор Филолошког факултета у Београду.

Поред студената, у публици су били и професор др Владан Таталовић, архимандрит Данило (Гаврановић), председник ПУО, и асистент Немања Костић.

Након уводне речи шефа Групе за библијско богословље, проф. др Предрага Драгутиновића, предавач је излагање почео објашњавањем наизглед контрадикторног појма „библијски апокриф“. У том контексту, речено је да појам апокриф има више значења и да своје порекло налази у предбиблијским временима: „Овим изразом су се означавале тајне књиге у које су имали увид само свештеници одређене вере. Библијски апокрифи су прозна дела која садрже библијске теме. Међутим, под апокрифима се подразумева и шири спектар појмова. У њих спадају и апокрифне молитве, чак и гатарског карактера (сановник, звездочатац, врачевник, птичник, громовник...)“.

Професор Јовановић је истакао да су неки апокрифи настајали у исто време када и поједине библијске књиге, а поједини за време њиховог преписивања: „Било је паралелних дела која су у разним варијантама говорила о истим догађајима описаних у Библији. Истовремено су постојале и библијске и ванбиблијске књиге. Оно што знамо јесте да су најстарији апокрифи настајали у другом веку пре Христа. Како се хришћанство развијало, новозаветни апокрифи су постајали све присутнији“. 

У погледу српско-словенских апокрифа, предавач је истакао да су већ у IX веку са преводом библијских књига, превођени и поједини апокрифи, попут Протојеванђеља Јаковљевог, Варуховог откровења и других: „Врло рано су Словени могли да читају библијске апокрифе, што можемо увидети и кроз њихово цитирање и алузије. У словенском наслеђу апокрифи су веома широко распрострањени. Међу тим делима и српски преписи имају значајан удео. Најпре се то догађало у додиру Јужних Словена са Грцима. Када данас погледамо словенске преписе, највећи њихов део јесу преписи руске провенијенције“.

Након предавања, уследила је дискусија покренута од стране проф. др Владана Таталовића, на коју су се надовезали и остали слушаоци.

Текст: Лазар Марјановић

Фотографије: Димитрије Божовић