На првим страницама Светог Писма читамо о Еденском врту, засађеном на изворима вода, врту изобиља у којем је расло сваковрсно дрвеће „лепо за гледање и добро за јело“. Прва заповест коју је човек примио била је да овај врт „обрађује и чува“. Међутим, он се убрзо налази изван благословеног Очевог дома и његовог загрљаја, а у створеној природи ван врта налази „трње и бодље“. 

Од давнина па до данас, запуштена земља изгледа отприлике онако како су је затекли прародитељи ван „Божије баште“, а слични кутови нису резервисани само за далеке пределе него се често налазе у нашој непосредној близини. Неретко такви углови као да позивају оне несавесне да их додатно наруже побацаним смећем. Они дуго остају такви зато што нам се чине некако „преко нашег плота“, а самим тим и „туђим послом“ односно туђом одговорношћу.

Пожелевши да библијски засновану бригу о природи и љубав према творевини преточе у практично делање, волонтери Библијског института Православног богословског факултета у петак 6. новембра спровели су акцију чишћења околине. У посебном фокусу чишћења налазио се један комад земље обрастао у корову и шуту, а који је након овог делања попримио сасвим нов изглед. Трње и смеће замениле су три младице јавора. 

Стара грчка изрека вели да један народ напредује када „људи саде дрвеће иако знају да никада неће седети у њиховом хладу“. Гледајући у подвиг ове генерације студената која засигурно након дипломирања неће седети у њиховом хладу, већ ће је пећи сунце на „њиви Господњој“, а упркос тескоби библијске пошасти која нас је задесила, овај чин даје наду и наговештава, можда, нека боља времена. 

Уочи Лучиндана упокојио се у Господу дугогодишњи професор и декан Православног богословског факултета Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије. У српској библистици остаће упамћен као преводилац књига ширег канонског каталога и то Премудрости Соломонових, Друге књиге Јездрине, Књиге о Товиту, Књиге о Јудити, Премудрости Исуса сина Сирахова, Књиге Варухове, Посланице Јеремијине као и додатака у Књизи пророка Данила (Сузана, Молитва Азаријина, Песма три младића, Вил и Дракон), Књизи о Јестири и Другој књизи дневника (молитва Манасијина). Све ове књиге објављене су у издању Светог Писма са благословом Светог Архијерејског Синода из 2010. године и настављају се штампати у свим потоњим издањима. Захваљујући митрополиту Амфилохију први пут је пред савременог српског читаоца изнето и ово непреведено библијско благо. Српска православна црква и савремена српска теологија остала је без врсног зналца и библисте који Свето Писмо није само познавао, него га је и живео и својим животом сведочио, а тиме постао узорит образац млађим нараштајима на пољу библијске науке. "У вечни спомен биће праведник!" (Пс 111, 6)

Група за библијско богословље

Православног богословског факултета

Универзитета у Београду