Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, дана 28. маја је у Културном центру општине Лучани у Гучи реализовано предавање доцента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Ненада Божовића на тему ,,Старозаветни патријарси" и изведена библиодрама ,,Патријарх Авраам". 

Сценарио за библиодраму написао је доцент Божовић, а циљ овог пројекта јесте да се библијски текст прикаже на начин разумљив модерном човеку, пре свега млађим нараштајима, и да се оживи једна старозаветна прича, чија је радња смештена у период од пре око 4000 година. Целокупни догађај је организован од стране удружења ,,Драгачевско Сунце", на чијем челу се налази Слободан Сретеновић, а у сарадњи са ОШ ,,Академик Миленко Шушић", Ц.О. Гуча и Културним центром општине Лучани у Гучи. Предавање је реализовано у форми разговора, који је водила Мила Луковић, чланица поменутог Удружења. Професор Божовић је на предавању говорио о томе шта је заправо Библија, тј. да ли је у питању само збирка светих списа или је пак нешто више од тога. Притом је нагласио да је Библија књига која нам преноси снажну поруку и да представља пре свега Реч Божију. Говорио је о старозаветним патријарсима и о томе шта би Аврам, Исак и Јаков поручили савременом човеку. На крају је закључио хришћанским одговором на контекст постмодерне и на актуелне проблеме са којима се суочавамо. Након предавања, Мила Луковић је најавила библиодраму.

Библиодраму су извели ученици старијих разреда ОШ ,,Академик Миленко Шушић". Извођење су припремили под менторством свог вероучитеља, Дарка Стевановића, коме су помагале наставнице српског језика Марија Михајловић и Ангелина Икодиновић. Стари Завет је градиво које се у 5. разреду обрађује, стога је највећи број ученика петог разреда учествовао у извођењу. Међутим, свако одељење старијих разреда имало је по барем једног представника на представи. За сценографију се побринуо Александар Ковачевић, а за шминку и костиме Маша Топаловић и Јована Стефановић. Ученици су у току припремања програма показали велику мотивисаност и таленат. Извођење је било хуманитарног карактера, те су на овај начин спојени лепо и корисно, а наши ученици, као и остали посетиоци, показали су хуманост на делу.

Пуна сала Културног центра у Гучи, овације публике и коментари, који су за сада искључиво позитивни, сведоче о успешности идеје и неопходности развоја пројекта. Имајући у виду историју утицаја, библијска порука преношена је на различите начине. Модерно доба захтева нова промишљања о савременим интерпретацијама. Поред метода које подразумевају употребу технике, технологије, веб дизајна и сл, библиодрама јесте врхунски начин приказивања једне библијске приче у XXI веку, а посебно треба истаћи топлину коју драмски приказ Библије поседује.

ТЕКСТ: вероучитељ Дарко Стевановић

Проф. др Предраг Драгутиновић одржао је 16. маја 2023. године предавање у чачанском Културном центру на тему "Хришћански идентитет у прошлости и данас". Модератор предавања била је Ирена Чоловић из удружења Ирмос. Предавање је одржано у склопу пројекта Чачанска родна - Чачак прва престоница културе Србије, 2023. У свом излагању др Предраг Драгутиновић говорио је о основним компонентама хришћанског идентитета, оним компонентама које су сталне и независне од времена у коме живимо. У светлу новијих трагичних догађаја , акценат је стављен на ненасилност и на афирмативни став према животу, што су кључне компоненте хришћанског идентитета.  Снимак предавања можете погледати овде. 

Група за Библистику Православног богословског факултета Универзитета у Београду имала је посебну част да угости Његово Преосвештенство, епископа хумског др Јована (Станојевића) који је студентима прве године у оквиру предмета Увод у Нови Завет одржао предавање на тему текстологије Светог Писма Новог Завета. Уваженог госта предавача поздравио je и представио проф. др протођакон Драган Радић. Студенти су тако имали прилику да слушају предавање једног од водећих стручњака Православне Цркве на теме текстологије и питања везаних за трансмисију библијског текста кроз историју. После предавања студенти су постављали питања, на које је предавач одговарао.  

У четвртак 18.5.2023. године група студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду имала је прилику да на иницијативу оца Глигорија Марковића и професора Предрага Драгутиновића, управника Библијског института ПБФ БУ, и присуству професора Богдана Лубардића, обави студијску посету Окружном затвору у Београду. Групу је дочекао отац Глигорије, иначе дугогодишњи духовник у овој установи, заједно са начелником службе безбедности Ђорђем Петровићем, који је овом приликом одржао предавање о функционисању затворског система и одговарао на питања присутних. Посетиоци су затим организовано поведени у обилазак којим је обухваћен део затворских просторија, укључујући и капелу Васкрсења Христовог у којој се врше редовна богослужења. На крају обиласка, студенте и професоре је примио управник Окружног затвора Звонко Груловић. Током поменутог пријема гостима је уприличен прикладан говор о потребама и сврси пастирске делатности унутар казнено поправних установа. Посебно је значајано било предавање оца Глигорија, који је за релативно кратак период успео да студентима и професорима предочи стање и потребе особа у затворским условима и наведе на промишљање о могућим доприносима Цркве на том пољу.

Текст: Марија Ђорђевић

У организацији Библијског института Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 9. маја 2023. године, у великом амфитеатру одржано је предавање на тему „Библијски апокрифи у српско-словенском рукописном наслеђу“, о којима је говорио др Томислав Јовановић, познати истраживач српског средњовековног рукописног наслеђа и професор Филолошког факултета у Београду.

Поред студената, у публици су били и професор др Владан Таталовић, архимандрит Данило (Гаврановић), председник ПУО, и асистент Немања Костић.

Након уводне речи шефа Групе за библијско богословље, проф. др Предрага Драгутиновића, предавач је излагање почео објашњавањем наизглед контрадикторног појма „библијски апокриф“. У том контексту, речено је да појам апокриф има више значења и да своје порекло налази у предбиблијским временима: „Овим изразом су се означавале тајне књиге у које су имали увид само свештеници одређене вере. Библијски апокрифи су прозна дела која садрже библијске теме. Међутим, под апокрифима се подразумева и шири спектар појмова. У њих спадају и апокрифне молитве, чак и гатарског карактера (сановник, звездочатац, врачевник, птичник, громовник...)“.

Професор Јовановић је истакао да су неки апокрифи настајали у исто време када и поједине библијске књиге, а поједини за време њиховог преписивања: „Било је паралелних дела која су у разним варијантама говорила о истим догађајима описаних у Библији. Истовремено су постојале и библијске и ванбиблијске књиге. Оно што знамо јесте да су најстарији апокрифи настајали у другом веку пре Христа. Како се хришћанство развијало, новозаветни апокрифи су постајали све присутнији“. 

У погледу српско-словенских апокрифа, предавач је истакао да су већ у IX веку са преводом библијских књига, превођени и поједини апокрифи, попут Протојеванђеља Јаковљевог, Варуховог откровења и других: „Врло рано су Словени могли да читају библијске апокрифе, што можемо увидети и кроз њихово цитирање и алузије. У словенском наслеђу апокрифи су веома широко распрострањени. Међу тим делима и српски преписи имају значајан удео. Најпре се то догађало у додиру Јужних Словена са Грцима. Када данас погледамо словенске преписе, највећи њихов део јесу преписи руске провенијенције“.

Након предавања, уследила је дискусија покренута од стране проф. др Владана Таталовића, на коју су се надовезали и остали слушаоци.

Текст: Лазар Марјановић

Фотографије: Димитрије Божовић