Након двогодишње паузе узроковане пандемијом, од 18. до 20. октобра текуће године у грчком граду Пиргос Илијас одржана је 32. Свеправославна конференција представникâ Православних Цркава и свештених митрополија Јеладске Цркве задужених за питања секташтва и парарелигија. Ове године тема скупа била је: „Јеретичка сагледавања, начини употребе и преводи Светога Писма“. Свештена митрополија Илијас на челу са Његовим Високопреосвештенством митрополитом Г. Германом је ове године по одлуци Светог Синода Цркве Грчке, под покровитељством Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Грчке г. Јеронима примила под своје окриље и угостила бројне епископе, свештенике, професоре, учитеље и црквене делатнике. Са благословом Светог Архијерејског Синода, Српску Православну Цркву на скупу је представљао доцент др Ненад Божовић.

Свечано отварање почело је свештеним чином освећења воде којим је предстојао Његово Високопреосвештенство митрополит Кидоније и Апокоронуа Г. Дамаскин (Васељенска Патријаршија), након чега је следио кратак помен у Господу уснулим члановима Светог Синода Цркве Грчке који су установили традицију поменутих сусрета. Свечаном отварању као и потоњим сесијама присуствовали су и Њихова Високопреосвештенства митрополит пирејски Г. Серафим, митрополит Птолемаиде Г. Емануил (Александрија Патријаршија), митрополит врачански Григорије (Бугарска Патријаршија) и Њихова Преосвештенства епископ сиемјатички Варсануфије (Пољска Православна Црква), епископ стратонички и Егзарх Патријаршије Јерусалимске Г. Стефан као и представници цркава из Румуније, Албаније и Кипра.

Свечано отварање садржало је и читање писма Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Грчке, Г. Јеронима којим се обратио уваженом скупу. У свом писму је поменуо да постоји велики број новостворених протестантских и парахришћанских покрета који критикују схватање Православне Цркве о улози и месту Светог Писма у њој. Зато, сматра он, свештеници и сви црквени делатници су позвани да у христоподобној бризи за народ Божији непрестано подсећају на Реч Божију и изучавају богонадахнуте текстове у славу Божију и унутар Тела Цркве. Након обраћања предстојатеља Јеладске Цркве, на пленарном заседању реч су добили представници помесних аутокефалних цркава у којима су прочитали поздравна писма својих предстојатеља и у својим излагањима дотакли се теме скупа. Конференцијским сесијама су у својству организатора председавали високопречасни протојереј Кирјакос Цурос, секретар синодске Комисије за јереси, и пречасни јереј Андреас Кацелис, шеф духовног савета Директората за основно образовање.

Након поздравних речи, уваженом скупу обратио се и доцент др Ненад Божовић кратким излагањем на тему Јахве или Јехова? - Читање Божијег имена יהוה код Јеховиних сведока (Γιαχβέ ή Ιεχωβά; - Η ανάγνωση του Ονόματος του Θεού יהוה στους Μάρτυρες του Ιεχωβά). Главни циљ текста био је да покаже погрешно читање Имена Божјег код Јеховиних сведока на основу накнадне масоретске вокализације Тетраграматона вокалима за реч Адонај, као и на основу древних извора који су забележили исправну транскрипцију на грчки.

Посебну пажњу привукло је предавање професора Новог Завета Теолошког факултета Националног и каподистријског Универзитета у Атини, др Томаса Јоанидиса, на тему „Тумачење Светог Писма по слову и Духу“. У свом излагању професор Јоанидис је навео да истина Светог Писма није у слову, као што се то углавном сматра у протестантском свету и свим учењима који су потекли из таквог схватања Библије, већ у Духу, ондосно, у тумачењу у контексту Светог Предања. Још једно у низу занимљивих предавања одржао је високопречасни протопрезвитер Константин Барис на тему: „Превод Библије у издању Јеховиних сведока - Нови Свет“ у којем је јасно указао на места у Новом Завету где су Јеховини сведоци сходно њиховом учењу о одрицању божанске природе Господа Исуса Христа намерно изменили стихове који јасно говоре о богочовечанској природи Бога Логоса и његовом односу са Оцем. Ово је утолико значајно и за српску теолошку јавност, с обзиром на то да је од 2019. изашло ревидирано издање превод Светог Писма са енглеског на српски језик у издању Јеховиних сведока са истим, намерно унесеним, променама у тексту који необавештеном читаоцу може на први поглед деловати безазлено. 

Учесници конференције су разговарали на теме из области библијске ерминевтике, пентекостних покрета и њихових тумачења, неопаганских интерпретација Светог Писма, као и опасности непознавања патристичког искуства у коментарисању надахнутих књига. Конференција је завршена доксологијом служеном 20. октобра 2022. године у храму Светог Николаја Чудотворца у Пиргосу.

ФОТО: https://www.orthodoxianewsagency.gr/

 На дан светих мученика Тараха, Прова и Андроника текуће године на Библијски институт Православног богословског факултета пристигла је половина преосталог фонда књига из легата почившег професора Новог Завета у Берну, Улриха Луца. О преузимању ове драгоцене библиотеке писано је у посебној вести (линк овде).  Свесрдно ангажовање професора др Владана Таталовића у организацији транспорта књига помогла је Амбасада Републике Србије у Берну на челу са Његовом Екселенцијом г. Гораном Брадићем, Епархија аустријско-швајцарска на челу са Његовим Преосвештенством епископом Андрејем,  црквена општина Светих Кирила и Методија у Берну, на челу са високопречасним протојерејем-ставрофором и архијерејским намесником Епархије аустријско-швајцарске Станком Марковићем, а уз помоћ господина др Милана Кострешевића и других студената. Смештање књижних пакета у просторије института помогли су студенти Факултета, а књиге је у име Института примио доцент др Данило Михајловић, секретар Института. У оквирима акционог плана Библијског нститута ПБФ за 2023. годину предвиђено је пописивање и каталогизовање пристиглих наслова.  

У недељу, 2. октобра 2022., на Светој архијерејској Литургији у порти Саборног храма Светог Великомученика Георгија у Новом Саду, канонизован је блаженопочивши Епископ бачки Иринеј Ћирић (1884-1955), као и мученици пострадали у окупаторској рацији у Бачкој 1941-1942.

Пореклом из Сремских Карловаца, Иринеј – у свету Иван – Ћирић завршио је у родној Војводини Српску православну велику гимназију новосадску. Припадао је плејади богослова чије се утемељење у руским духовним академијама 19. века поклопило са нарочитим тамошњим развојем библистике. Вођен идејом о приближавању Речи Божије свакоме човеку, овај развој је подразумевао улазак у однос са богословским постигнућима у западном хришћанском свету, али и са изазовима које су она носила са собом. Тако је у Ћирићевом кандидатском раду на тему Књига Прича Соломонових као споменик старог јеврејског језика (1906), којим је он завршио Московску духовну академију, приметно ангажовано познавање западноевропских језика, то јест примена најновијих историјско-критичких истраживања на немачком, енглеском и француском језику у конкретном егзегетском раду.  

Способност за самостални критички приступ тексту сматра се Ћирићевом најбитнијом научном цртом. Управо му је овладавање јеврејским језиком омогућило да до зналачке стилско-поетске анализе Прича Соломонових дође кроз самостални рад на извору. Иста интересовања упутила су га потом ка Катедри за семитске језике Филозофског факултета у Бечу, на којој је 1908. одбранио докторски рад на тему Књига пророка Авакума: литерарно-историјска студија. Као врсан познавалац семитских језика (не само јеврејског, већ и арамејског и арапског), латио се превода Светога Писма Старог Завета са старојеврејског на српски језик: преводи псалама из Часослова, Књиге пророка Амоса и Књиге пророка Захарије, који су сачувани у Богословском гласнику, блиски су духу древног језика, бивајући истовремено разумљиви савременом читаоцу. 

И та интересовања потом нису престала. У периоду 1909-1919 предавао је Свето Писмо Старог Завета са библијском археологијом и јеврејски језик у Карловачкој богословији, објављујући низ радова у домаћим и страним часописима. Места првог професора Светог Писма Старог Завета на новооснованом Православном богословском факултету (1920) није се могао прихватити јер је претходно био изабран за епископа тимочког (1919-1921) и потом бачког (1921-1955). Заједно са још једним питомцем Московске академије, првим професором Новога Завета на ПБФ и потом епископом горњокарловачком Иларионом Зеремским (1865-1931), Ћирић је утемељио егзегезу у српској теологији и дао јој црквени идентитет. Према истакнутом старозаветнику и професору ПБФ Душану Глумцу (1899-1980), његови радови „на старозаветној богословској науци... означавају нову страницу у српској теологији", чему треба додати и Ћирићево учинковито бављење песништвом, сликарством и књижевношћу, дипломатским и међуцрквеним односима. 

У лику канонизованог српског библисте Иринеја Ћирића богословско стваралаштво проистекло је из искреног и надахнутог прегнућа, и окренуло се служењу Цркви која је била погођена ратним страхотама. Служећи јој са истом преданошћу којом је приступао и библијској егзегези, епископ Иринеј је учествовао у свим животним недаћама пастве и исповеднички скончао од последица комунистичког насиља. Стога је и канонизација овог српског библисте обављена заједно са канонизацијом Мученика бачких. Нека његов пример осветљава путеве академске библистике и богословског стваралаштва, а његове молитве - узнете за све који се прихватају одговорног задатка тумачења Речи Божије.

Текст: Д. Михајловић/В. Таталовић

Фото: Сајт Епархије бачке и Архив Библијског института ПБФ

Уочи празника Воздвижења Часног Крста, 26. септембра текуће године, у Берну је завршено преузимање личне библиотеке др Улриха Луца (1938-2019). Почивши професор Универзитета у Берну важио је за истакнутог новозаветника, аутора бројних и значајних студија, који је због изванредног доприноса библијском богословљу, а посебно због ретког залагања за унапређење библијских студија у православним богословским школама југоисточне Европе, за живота био награђен са десет почасних доктората и Буркит медаљом за библијске студије Британске академије наука.

     Улрих Луц (1938-2019)

По благослову Његове Светости АЕМ и Патријарха српског Г. Порфирија и у својству делегата Библијског института Православног богословског факултета Универзитета у Београду, конкретних активности у вези са довршетком вишегодишње процедуре преузимања Луцове библиотеке у Берну прихватио се проф. др Владан Таталовић. У односу на први део библиотеке који је за Луцовог живота Библијском институту био послат 2015. године, о његовом свечаном отварању, организација транспорта је овога пута била захтевнија. Завршна етапа преузимања прподразумевала је коначно растерећење просторија у којима су књиге биле годинама распоређене, као и ангажовање радне снаге будући да такав посао није могла обавити удовица професора Луца, госпођа Саломе, у дубокој старости такође. Благословеном иницијативом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, несебичну помоћ у обављању овог задатка Институту пружила је црквена општина Светих Кирила и Методија у Берну, на челу са високопречасним протојерејем-ставрофором и архијерејским намесником Епархије аустријско-швајцарске Станком Марковићем, уз помоћ г. Милана Кострешевића, докторанда Телошког факултета у Берну и других  студената, те вољне браће, чланова православне заједнице у Берну. По завршетку паковања и утовара књига у превозна средства, госпођи Саломе Луц уручена је сликана икона Христа Спаса, Пастира Доброг, рад домаћег академског сликара и иконописца. 

По благослову Епископа Андреја, у знак захвалности Епархији аустријско-швајцарској и њеним општинама на указаној помоћи, проф. др Владан Таталовић се пригодним предавањима обратио заједницама у Берну и Цириху. Тим поводом, он је после Свете Литургије у недељу 25. септембра, у сали храма Светих Кирила и Методија у Берну, поздравио сабрану заједницу и одржао предавање на тему „Ko je ближњи мој?“ На крају предавања, професор Таталовић је високопречасном оцу Станку уручио захвалницу  „за несебичну љубав према Библијском институту, исказану пружањем свесрдне помоћи у опремању библиотеке и укупном развоју његове научноистраживачке и мисионарске делатности“. Потом се, после Свете Литургије на празник Воздвижења Часног Крста, обратио заједници храма Свете Тројице у Цириху, на челу са високопречасним протојерејем Бранимиром Петковићем, одржавши предавање на тему празника и богословског значења Часног Крста. Трећи и последњи сусрет са верним народом одржан је у сали храма Успења Пресвете Богородице у Цириху, у уторак 27. септембра, увече, у оквиру којега је професор, са високопречасним протојерејем-ставрофором Ненадом Михајловићем, водио разговар са верницима, говоривши на актуелне теме духовног живота. У сва три сусрета, професор Таталовић је храмовним библиотекама даривао нова и репрезентативна издања Православног богословског факултета.

У процедури транспортовања књига за Београд, велику улогу имала је Амбасада Републике Србије у Берну, на челу са Његовом Екселенцијом г. Гораном Брадићем. Захваљујући посредовању амбасаде код Министарства спољних послова Републике Србије, преузети и у просторије амбасаде привремено смештени део Луцове библиотеке транспортован је за Београд средствима дипломатске поште. У знак захвалности Његовој Екселенцији и његовим љубазним сарадницима, у понедељак, 26. септембра, уприличена је посета амбасади. Том приликом, Његовој Екселенцији је уручено јубиларно двотомно издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, штампано поводом великог јубилеја осам векова аутокефалије.

У оквиру боравка у Швајцарској, професор Таталовић је посетио Теолошки факултет Универзитета у Цириху и сусрео се са истакнутим новозаветником, професором Јорг Фрејем и деканком факултета, професорком историје религије Доротеом Лидекенс.  Сусрет је протекао у размени важних информација у погледу сарадње православних и западних новозаветника, као и идеја о унапређењу рада Библијског института у Београду.

Библијски институт Православног богословског факултета Универзитета у Београду посебну захвалност упутио је Његовом Преосвештенству Г. Андреју на истанчаном осећају за важност научног развоја српске теологије и несебичну предузимљивост у јединственом случају преузимања Луцове библиотеке. Највећа захвалност припада самом дародавцу, чији гест чини једну од важних круна традиције сарадње швајцарских и српских богословских школа. У тој традицији, која траје скоро 140 година, последипломским школовањем унапређено више од сто педесет српских студената. Захваљујући гесту професора Луца, ова дуга и лепа традиција може бити значајно унапређивана и у Београду, јер су у просторијама Библијског института створени нарочити услови за академски рад на проучавању Речи Божије и других битних извора у спрези са библијском и отачком књижевношћу.