[ГОСТОВАЊА] Предавањa проф. др Конрада Шмида 25. и 26. октобра 2018.

Крајем октобра текуће академске године на позив Библијског института, Православни богословски факултет посетио је проф. др Конрад Шмид, професор старозаветне библистике и историје раног јудаизма Теолошког факултета Универзитета у Цириху и тренутно један од водећих светских старозаветника. Током своје посете проф. Шмид је посетио параклис Св. Јована Богослова, библиотеку ПБФ и имао прилику да се упозна са најновијим пројектима Библијског института. Поменути професор одржао је током своје посете два предавања. Прво, главно предавање, на тему „Ко је написао Тору?“ одржано је у пуном амфитеатру ПБФ. Нашег госта је у име факултета и Библијског института поздравио проф. др Родољуб Кубат, а предавању су присуствовали проф. др Предраг Драгутиновић, директор Библијског института, и доц. др Ненад Божовић, сарадник института. Предавање је на српски преводио докторанд Ненад Зекавица. Студенти свих година студија имали су прилику да у његовим предавањима чују најновије научне увиде у вези са питањем ауторства старозаветних списа. Проф. Шмид је у трагању за ауторима Петокњижја пратио развој писмености у древној Јудеји и Израиљу од 8-6. века пре Христа. Тада су бројна усмена предања по први пут записана те смо добили писмене обрисе онога што ће касније бити познато као Тора-Пентатеух. На то указује невероватно повећање бројности сачуваних писаних трагова у 8-6. в. пХ у односу на претходни период. Богонадахнуте ауторе Петокњижја треба тражити у скупинама писменог старозаветног храмовског свештенства, у оквиру државних писарских школа као и пророчких братстава. Све ове тезе аутор је поткрепио бројним текстуалним сведочанствима. Након предавања студенти су професору поставили бројна питања.

Друго предавање на тему „Пророштво и унутар-библијска егзегеза у пророчким књигама“ одржано је у петак 26. октобра у оквиру предавања из Старозаветне егзегезе. Ово предавање се делимично ослања на претходно излагање о ауторству Петокњижја и почиње анализом Књиге пророка Исаије. Проф. Шмид је изложио како сви велики пророци-писци спадају у период развијене писмености те су нам оставили своје списе, за разлику од неких претходних пророка попут Илије и Јелисеја о којима су сведочанства записали други и то у каснијем периоду. Даље, професор је навео да је феномен пророштва постојао и на Старом Оријенту, али да се доста разликовао од библијског пророштва. Наиме, као што Библија наводи да постоје лажни (дворски) пророци, тако су и на Старом Оријенту постојали такви „професионални“ пророци који су се бавили магијом и имали улогу „сазнавања будућности“. Међутим, библијско пророштво се обраћа људима у садашњости и критикује многе појаве како би се људи поправили. Такође, разлика између старооријенталног и старозаветног пророштва се види у томе да је Божија реч коју су преносили библијски пророци схватана као увек актуелна. Зато су и сачуване пророчке књиге древног Израиља те су нам и данас важне, а пророштва Старог Оријента којих је било много више и чија је писмена култура била неупоредиво доминантнија, нестали су. У контексту актуализовања пророчке поруке, проф. Шмид је навео примере развоја, односно, дописивања пророчке литературе у наредним периодима и то је илустровао на примеру Књиге пророка Исаије: она очигледно има неколико слојева - предегзилни, постегзилни и каснији персијски. На самом крају предавања бројни студенти су постављали питања и уследила је занимљива дискусија.