Библијски институт

[ДОГАЂАЈИ] Одбрана докторске дисертације Ненада Божовића 23.01.2018.

У великом амфитеатру Православног богословског факултета, 23. јануара 2018. године, асистент Ненад Божовић је одбранио своју докторску дисертацију под називом "Књига постања 2, 4б-3, 24 у светлу акадске литературе" пред комисијом коју су чинили проф. др Владислав Топаловић (професор Старог Завета и декан Православног богословског факултета у Фочи), проф. др Предраг Драгутиновић (председник комисије) и проф. др Родољуб Кубат (ментор). 

Ненад Божовић рођен je 13. јануара 1985. године у Краљеву где је завршио основну и средњу школу. Основне студије на Православном богословском факултету уписује 2003. године и завршава са просечном оценом 8, 91. Завршни рад на тему „Богословско-социјални концепт старозаветних пророка пре егзила“ одбранио је септембра 2008. године са највишом оценом, а рад је проглашен за најбољи завршни рад те академске године. Исте године уписује теолошки мастер студијски програм на Православном богословском факултету, где након положених испита израђује мастер рад из области библистике на тему „Однос пророка према култу“. Мастер рад је одбранио марта 2010, такође са највишом оценом. По благослову блаженопочившег епископа жичког Хризостома академске 2010/2011. г. је уписао докторске студије теологије на ПБФ. Исте године започиње и трогодишњи студијско-истраживачки боравак на Универзитету у Регенсбургу, под покровитељством фондације Конрад Аденауер. Године 2013. бива изабран у звање асистента на Катедри за Свето Писмо и држи вежбе на предметима Увод у Стари Завет и Старозаветна историја.

Одбрана докторске тезе асистента Божовића је протекла у изузетно пријатној атмосфери и великој посећености од стране слушалаца. На самом почетку председник комисије је прочитао експозе рада и биографију кандидата. Потом је кандидат изложио свој рад и истакао  резултате. Чланови комисије су констатовали да је рад израђен на изузетно високом нивоу и да представља велики допринос на пољу српске библистике. Проф. Топаловић је нагласио важност оваквих радова и изјавио да је и сам стекао многе нове увиде читајући дотичну дисертацију. Асистент Божовић је веома елоквентно и концизно одговарао на постављена питања, омогућавајући слушаоцима да се и сами заинтересују за тему о којој је говорио. Поредећи представе о стварању човека из акадске литературе и мотиве стварања човека у Пост 2, 4б-3, 24 кандидат је показао да библијски текстови нису настајали у некаквом вакуму, него да је свет који је окруживао библијске  писце имао одређени утицај на њихово стварање. Са друге стране, он је посебно нагласио то да библијски мотиви нису пуко преузимани из акадске литературе него да се у њима може уочити једна врста субверзивне рецепције акадских идеја. Писац Пост 2-3 је користио само оне мотиве и религијске представе које се нису косиле са његовом теолошком концепцијом, односно оне који су се могли у њу уклопити. Притом је ове мотиве празнио од њиховог митског садржаја, истовремено задржавајући њихову књижевну сликовитост и делотворност. 

Акадски текстови нам представљају човека у ропском односу према актерима стварања и друштвеној хијерархији, а циљ и смисао његовог стварања и постојања састоји се у тескобном раду на пољима како би се прехранили богови. Упрошћено речено, човек акадских текстова је створен да „копа канале“ (за наводњавање). Тај човек је „играчка“ богова (потоп у Атрахазис и Епу о Гилгамешу), а његова судбина (акадски šimtu) се само „магијским триковима“ може избећи. Смрт је неизбежна и узалудан је сваки покушај њеног превазилажења, јер су вечни живот богови задржали за себе (Гилгамеш). Са друге стране, Књига постања нам представља слободног човека за кога је Бог створио Еденски врт и чији је смисао постојања живот у изобиљу и љубави са Творцем, женом и животињама. Плодови рада у Еденском врту припадају само човеку, јер Јахвеу није потребна „прехрана“ као вавилонским божанствима. Вечни живот за њега није недоступан, већ је смртни живот последица његовог избора. Стога, вредновање човека, његовог достојанства и његовог положаја у свету су скоро антиподи у Пост 2-3 и акадским текстовима. У том смислу кандидат долази и до одговора на основна питања доктората: библијски писац је у Пост 2, 4б – 3, 24 субверзивно реципирао акадске традиције. Библијско схватање човека је сасвим авангардно и „револуционарно“ за доба у којем је настало, а у каснијој историји је постало темељ савременог саморазумевања човека и његовог достојанства. То Књигу постања чини једним од најутицајнијих и најинспиративнијих текстова у историји човечанства.

На крају одбране присутнима се обратио и ментор кандидата, проф. Родољуб Кубат, који је посебно похвалио квалитет и научни допринос самог рада приметивши да је овом одбраном тезе српска библистика добила још једно изузетно важно име у својим редовима.     

Аудио снимак одбране можете преслушати овде.

Текст: Д. Михајловић

 Фото: М. Милићевић

 

 

Предметни наставници и сарадници