[ФОТО/ТЕКСТ] "У сусрет првом Лексикону библијске егзегезе у Србији" (ДОБ 13.12.2017)

У среду, 13. новембра, у Дому Омлдине, са почетком у 19 часова, предавање су одржали професори са Православног богсловског факултета Универзитета у Београду, редовни професор Старог Завета др Родољуб Кубат и ванредни професор Новог Завета др Предраг Драгутиновић. Шеста по реду трибина, уједно и последња, у оквиру циклуса „Разговори о библији, разговори о нама“, у организацији Дома Омладине Београда и Библијског института Православног богословског факултета Универзитета у Београду, носи назив „У сусет првом Лексикону библијске егзегезе у Србији“. Реч је о Лексикону библијске егзегезе који се огледа пре свега у високопрофилисаном критичком осврту на актуелне теме у свету библистике из перспективе православне традиције, односно о првом српском остварењу овог типа. Лексикон ускоро излази из штампе, а о процесу његове реализације и сарадницима, његовој важности за научну јавност, говорили су већ споменути професори, који су и приређивачи овог дела. Модератор трибине, студенткиња Ружица Милић осврнула се на библијски дух самог назива предавања, односно на наш сусрет са догађајем који тек предстоји.

Ружица је најпре замолила своје саговорнике да нас упуте у саме почетке и идеје из којих се родио Лексикон. Професор Кубат нас је информисао о процесу стварања лексикона: идеја се, наиме, појавила пре чак шест година, а њено сазревање трајало је две године док се мисао није кристалисала у пројекту професора Шијаковића, професора философије са Православног богословског факултета, у оквиру научног скупа „Српска теологија данас“. Професор Кубат истиче замисао Лексикона као помагала студентима у егзегетским изучавањима, међутим, како каже, од скромне замисли, услед пораста сарадника, дошли су до овог облика какав је у штампи, односно до оригиналног српског приручника. Број сарадника и сарадница које професор наводи јесу: педесет и троје са територије Србије и Републике Српске, од чега двадесет и двоје са теолошког факултета, као и чедрдесет и осморо колега и колегиница из иностранства, додајући себе и колегу Драгутиновића као приређиваче и ауторе највећег броја одредница, које су се у Лексикону нашле. Професор Драгутиновић о сарадницима говори као о изузетно способним, стручним и радним особама, из различитих конфесија, са различитих континената, које су успеле да прошире и њихове сопствене видике. Међу многима, налази се и највећи новозаветник друге половине 20. века, проф. др Улрих Луц, као и др Емануил Тов, шеф пројекта издавања кумранских списа. Др Кубат наводи да је сваки сарадник написао управо ону одредницу коју више нико други не би могао, као што је пример са колегиницом са теологије, која је уједно и др музикологије, а која је писала о музичкој интерпретацији Библије.

Оно што овај Лексикон чини јединственим јесте приказивање Библије као епицентра теолошких дискурса, односно њено продирање у све сегменте нашег живота. Професор Драгутиновић о томе говори: „Има пуно одредница које нису у вези са текстуалном егзегезом, већ је превазилазе. Желели смо да, кроз холистички приступ, покажемо колико је Библија суштински одредила наше предање и нашу традицију“. Будући да се у Лексикону налази велики број појмова који се тичу савремених културолошких феномена, ствари које су одредиле духовне путање савеменог света, професор Кубат сматра да ће ово егзегетско дело бити центар пажње особа друштвено-хуманистичких усмерења, не искључиво теолога. „Обрадили смо све књижевне врсте и стилске фигуре које се појављују у Библији, и с тим у вези, Лексикон ће свакако бити користан једном теоретичару књижевности“, истиче професор Кубат и потврђује да се оригиналност Лексикона налази у рецепцији библијског текста, односно у приказу Библије у свим њеним интерпретативним правцима, као књиге која је прожела целу православну теологију и праксу. Као пример за то, професор наводи одредницу о српским средњовековним повељама и рецепцији Писма у њима.

На питање модераторке како то да се овакав пројекат није десио раније, с обзиром да се доба комунизма давно завршило, професор Драгутиновић говори о инфраструктури једног оваквог пројекта, поредећи нас са Немцима, водећим у изради дела попут овог, који, за разлику од нас, имају читаву индустрију у изради сличних лексикона. Професор наглашава да је пројекат био преамбициозан и заслугу за успешну реализацију приписује вољи тимског рада, као нечем најучинковитијем. Такође објашњава животне околности у којој се нашла Србија: „Из времена дуге теолошке стагнације изашли смо тек 2000-их. Због таквих политичких услова, са једне стране рушења, а са друге грађења нечег другог, није било ни менталне концентрације за пројекат овог типа“. Попут параболе из Јеванђеља по Марку, у којој човек леже и устаје не знајући да семе сазрева, и за идеју Лексикона било је потребно време да сазри.

Пошто је Лексикон од идеје студенстког помагала прерастао у остварење интернационалног значаја, поставља се питање да ли је и даље доступан студентима, односно њиховом нивоу и умећу разумевања. Професор Кубат закључује да ће овај речник свакако имати одјек у широј интелектуалној јавности, али да је његов садржај ипак елементарно знање једног студента теологије, библисте, с обзиром и на то да је писан питким језиком. Такође, професор уочава разлику у напретку библијске егзегезе у последњих петнаест година, као и у односу студената према научним методама. Истиче да је било битно приказати утицај сваке појединачне епохе на настанак текстова, што сугерише младим колегама да су и Оци били веома отворени ка свету у коме су живели, и да је то концепт који теологија треба да носи са собом. Након многобројних питања заинтересоване публике, модераторка се захвалила свим присутнима и пожелела им да буду у прилици да Лексикон и купе чим се нађе у продаји.