Библијски институт

24.10.2015 - Све информације о испиту из предмета Старозаветна историја и егзегеза по старом програму

ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ:

Од предиспитних обавеза из Старозаветне историје и егзегезе ради се једна вежба коју је могуће бранити на часу или у термину консултација. Вежба се састоји у изради превода са енглеског, руског или немачког језика по жељи студената. Текст за превод се добија мејлом од асистента. Превод мора да садржи заглавље: име и презиме, институцију, место и време израде превода као и дело и странице са којих се преводи. Завршени превод шаље се на мејл асистенту који проверава превод. Веродостојност превода врши се одбраном превода у термину консултација код асистента (средом од 10.15-16.30). Одбрана се састоји у петоминутном препричавању садржаја превода и уписа освојених бодова. Максимум освојених бодова путем вежбе јесте 15.

Поред вежбе потребно је и присуство на предавањима које носи такође 15 бодова. Студенти који нису у прилици да редовно долазе на вежбе (запослење, здравствено стање) раде додатне странице превода и тиме добијају бодове за присуство на предавањима. Пример: студент је запослен, одбранио је превод за вежбу и за присуство и тиме стиче укупно 30 бодова.

Студенти који нису урадили вежбу могу изаћи на тест, али не и на испит.

ТЕСТ:

Планом и програмом предмета Старозаветна историја и егзегеза предвиђен  је квалификациони тест из Старозаветне историје и егзегезе (видети силабус у прилогу). Тест се ради писмено. На поменутом тесту врши провера познавања текста Светог Писма и чини 30% оцене, односно укупно 30 од 100 бодова. Тест је услов за излазак на испит. Минималан број бодова на тесту који је неопходно освојити за излазак на испит је 18. Тест се састоји из три питања, а свако питање носи 10 бодова. Тест се у редовним роковима (мајско-јунски, јунско-јулски, септембарски, октобарски, јануарско-фебруарски, априлски) полаже одвојено од испита, најчешће у термину 7 дана пре испита. У апсолвентским роковима тест се полаже у оквиру испита при чему се добију два питања из теста и два испитна питања.

Положени тест важи три испитна рока. Пример: ако је испит положен у јунско-јулском року, онда важи за тај рок, затим у септембру и октобру и уколико се не положи у та три рока, полаже се опет. Уколико је студент апсолвент, онда се у та три рока рачунају и апсолвентски рокови, пример: студент је положио у редовном року у октобру, тест важи за тај рок, затим новембарски апсолвентски рок и редовни јануарско-фебруарски и уколико се не положи, полаже се опет. Резултати тестова објављују се на огласној табли код кабинета за библистику или евенетуално на сајту факултета и освојени бодови се уписују у терминима консултација код асистента (средом 10.15-11.45) или у оквиру уписа испитне оцене код професора у термину консултација (средом 10.15-11.45).

Садржај теста:

Тест садржи питања која се тичу тзв. Наративних односно приповедних целина Светог Писма. Главна литература за тест је само Свето Писмо. Сама питања на тесту су одређене личности или  догађаји. Пример 1: питање - Агара (личност) – одговор: Агара је робиња  Сарина, пореклом Мисирка. Помиње се у Књизи Постања. Она је родила  Авраму Исмаила... (итд) и препричати догађаје које се тичу Агаре (налазе се у поглављима Пост 16 и 21). Пример 2: догађај – Саулова смрт. Саул је био цар Израиља и смрт његова и његових синова описана је на крају Прве књиге Самуилове итд.... (1Сам 31 и 2Сам 1).

Градиво за тест из Старозаветне историје и егзегезе:

1. 1Мој (Постање) Пост (цела)
2. 2Мој (Излазак) Изл 1-21, 32-34,
3. 4Мој (Бројеви) Бр 20-25, 31-34
4. 5 Мој (Поновљени закони), Пнз 1-3, 31-34
5. ИНав (Књига Исуса Навина) цела
6. Суд (Књига о Судијама) цела
7. 1-2Сам (Прва и Друга књига Самуилова) целе
8. 1-2Цар (Прва и Друга о царевима) целе
9. Језд (Књига Јездрина) (без погл. 2, 1-63, 8, 1-21, 11, 20-44)
10. Нем (Књига Немијина)(без погл. 7, 10-12)
11. Јер (Књига пророка Јеремије) (треба 1, 19-21, 27-28, 31-43)
12. Иса (Књига пророка Исаије) (треба 1, 6-7, 36-39, 53)
13. Дан (Књига пророка Данила) (треба 1-6)
14. Јон (Књига о Јони) цела
15. Јест (Књига о Јестири) цела
16. Ам (Књига пророка Амоса) цела
17. Јуд (Књига о Јудити) (цела)
18. Тов (Књига о Товији) (цела)
19. 1-2 Maкк (Прва и Друга макавејска) целе

Укратко се може рећи да треба обратити пажњу на ликове који су носиоци радње:

У Пост Аврам, Исак, Јаков, Јосиф и њихове жене, синове и евентуално слуге, а избегавати споредне генеалогије (генеалогија Исмаила, Исава) итд.

У Изл-Пнз Мојсије, Арон, Марија и догађаје: препелице и мана у пустињи, вода из стене, битка са Амликом и други.

У ИНав обратити пажњу на Исуса Навина, затим на освајање градова Јерихона, Гаваона итд.

У Суд обратити пажњу на свау личност великих судија: Гедеон, Јефтај, Аод, Самсон...

У 1Сам и 2Сам пратити причу о Саулу и Давиду.

У књигама о царевима пратити цареве Ровоама, Јеровоама, Језекију, Јосију, Манасију, Амрија, Ахава, Охозију, Јоахина и Седекију.

Питања могу доћи и из остале литературе: Јездра, Немија, Зоровавељ, Данило, Јудита, Јестира итд.

ИСПИТ:

Испит представља круну уложеног рада на градиву из Старозаветне историје и егзегезе. Састоји се од два питања. Питања као и испитна литература могу се наћи у силабусу предмета. Студентима се саветује ишчитавање испитне литературе (пре свега Дрејна и Кугана) током којег ће се обратити пажња на садржаје испитних питања. Одговори на испиту треба да се састоје из градива стеченог на читању испитне литературе, као и са професорових предавања (за која постоје и снимци).

 

Предметни наставници и сарадници