Све информације о предмету Новозаветна егзегеза за 2025-26

Драге и поштоване колегинице и колеге, добро дошли на предмет Новозаветна егзегеза! У наставку овог поста можете прочитати основне информације у вези са начином на који је настава на овом предмету организована, могућностима полагања испита и предиспитним обавезама: 

Новозаветна егзегеза представља двосеместрални курс на основним студијама теологије катихетског и пастирског смера ПБФ БУ, који студенте оспособљава за самосталан егзегетски рад на текстовима Новог Завета.

Током курса обрађује се укупно 24 теме, то јест по 12 тема у зимском и летњем семестру. У наставној обради ових тема показују се различите методе егзегетског рада и различите могућности њихове примене, при чему се, поред извора, користе одабрана поглавља из патристичке књижевности и студије из домена савремене егзегетске литературе. Истовремено, курс омогућава стицање неопходних знања из области света и времена новозаветне књижевности, и то у међусобно корелативним доменима богословља, историје и књижевности.

Рад на предмету организован је кроз предавања и вежбе. На предавањима се систематски обрађују теме испитних целина, док су вежбе посвећене аналитичком раду на конкретним текстовима тумачења из области патристичке и савремене литературе.

У оквиру вежби, студентима је омогућено да самостално припреме и јавно одбране семинарску вежбу, чиме стичу предиспитну обавезу и тиме нису у обавези да пишу посебан семинарски рад. За пријаву припреме и одбране семинарске вежбе студенти су дужни да се благовремено обрате сараднику Факултета, колеги Ненаду Филиповићу, на e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Уколико студент није у могућности да редовно присуствује настави, у обавези је да, у договору са предметним наставником или сарадником, изради и преда семинарски рад као одговарајућу компензацију.

Предиспитне обавезе представљају услов за излазак на испит и чини их испуњење обавезе присуства на настави (15 бодова) и израда семинарског рада (15 бодова) — уколико вежба није одбрањена на часу — и то на тему која је предвиђена табеларном листом.

Пропозиције израде семинарског рада: семинарски рад треба да буде дужине пет страница текста, према следећим параметрима: главни текст фонта величине 12, проред 1,5; текст у фусноти фонта величине 10. Правила цитирања морају бити усклађена са оним која важе за објављивање радова у факултетском часопису. Поред тога, семинарски рад садржи насловну страну и страницу са списком извора и литературе на крају.

Табеларна листа семинарских вежби доставља се свим студентима до краја текуће календарске године, без обзира на то да ли су се у међувремену пријавили за јавну одбрану вежбе или су је већ одбранили.

Семинарски рад се предметном сараднику предаје искључиво у електронској форми, у формату , најкасније до 1. маја 2026. године. Радови предати након тог рока неће бити уважени, што значи да студенти који се нађу у таквој ситуацији неће моћи да полажу испит у текућој школској години.

О темама и параметрима радова који ће бити израђивани у циљу надокнаде присуства на настави, студенти ће се појединачно договарати са предметним сарадником.

Испит носи укупно 70 бодова и може се полагати на два начина:

Интегрално, полагањем целокупног испитног градива у испитним роковима, што подразумева комбинацију писменог и усменог дела испита;

Парцијално, кроз два колоквијума. У циљу подстицања континуираног рада студената на предмету и лакшег савладавања обимне испитне грађе, студентима је омогућено полагање градива у два колоквијума — у јануарском и у мајском термину. Колоквијуми обухватају по дванаест тема из зимског и летњег семестра и носе највише по 35 бодова.

Бодовни резултат са колоквијума може бити признат само уколико студент изађе на оба колоквијума и на сваком оствари 18 и више бодова. У случају једног или ниједног изласка на колоквијум, као и у случају да студент не оствари 18 бодова на једном колоквијуму, испит се полаже усмено у редовном испитном року, при чему се претходно стечени бодови не могу придруживати новом испитном резултату. Без обзира на начин полагања, сабирање бодова и упис оцене врше се у редовним испитним роковима.