На првим страницама Светог Писма читамо о Еденском врту, засађеном на изворима вода, врту изобиља у којем је расло сваковрсно дрвеће „лепо за гледање и добро за јело“. Прва заповест коју је човек примио била је да овај врт „обрађује и чува“. Међутим, он се убрзо налази изван благословеног Очевог дома и његовог загрљаја, а у створеној природи ван врта налази „трње и бодље“.
Од давнина па до данас, запуштена земља изгледа отприлике онако како су је затекли прародитељи ван „Божије баште“, а слични кутови нису резервисани само за далеке пределе него се често налазе у нашој непосредној близини. Неретко такви углови као да позивају оне несавесне да их додатно наруже побацаним смећем. Они дуго остају такви зато што нам се чине некако „преко нашег плота“, а самим тим и „туђим послом“ односно туђом одговорношћу.
Пожелевши да библијски засновану бригу о природи и љубав према творевини преточе у практично делање, волонтери Библијског института Православног богословског факултета у петак 6. новембра спровели су акцију чишћења околине. У посебном фокусу чишћења налазио се један комад земље обрастао у корову и шуту, а који је након овог делања попримио сасвим нов изглед. Трње и смеће замениле су три младице јавора.
Стара грчка изрека вели да један народ напредује када „људи саде дрвеће иако знају да никада неће седети у њиховом хладу“. Гледајући у подвиг ове генерације студената која засигурно након дипломирања неће седети у њиховом хладу, већ ће је пећи сунце на „њиви Господњој“, а упркос тескоби библијске пошасти која нас је задесила, овај чин даје наду и наговештава, можда, нека боља времена.
