[ВЕСТИ] Предавање проф. др Жули Кастеш на Православном богословском факултету, Универзитета у Београду 13. 3. 2026.

Проф. др Жули Кастеш (Julie Casteigt), професорка на Катедри за философске основе теологије, Факултета католичке теологије, Универзитета у Регензбургу, одржала је 13. 3. 2026. предавање на Православном богословском факултету, Универзитета у Београду. Тема излагања била је посвећена тумачењу Пролога Еванђеља по Јовану у делу Алберта Великог, са посебним освртом на тријадологију и лингвистичко-философске претпоставке говора о Богу. 

У оквиру предавања представљен је и шири истраживачки пројекат усмерен на припрему критичког издања до сада необјављених средњовековних коментара и беседа на Јн 1,1–18, као и на истраживање философске рецепције овог библијског текста у ширем историјском контексту. Посебна пажња посвећена настојању Алберта Великог да теолошки артикулише однос јединства божанске суштине и различитости божанских личности унутар Свете Тројице.

Проф. Кастеш је указала на Албертов покушај да, ослањајући се на методолошки апарат философске анализе језика и логике, разјасни на који начин је могуће мислити и богословски изразити јединство божанске суштине, имајући у виду и различитост личности. У том контексту посебно је разматран његов концепт „органона разлика“, који обухвата појмове као што су лична својства, односи и тзв. „ноције“, као категорије неопходне за доследан и прецизан богословски израз тајне Свете Тројице.

Посебно је наглашено да, према Алберту Великом, бројне теолошке апорије произлазе из неразликовања посебних начина предикације у говору о Богу. Стога језик и логика имају значајну регулативну функцију у формулисању доследне тријадологије. Предавање је, у том смислу, допринело продубљеном разумевању средњовековне мисли Западне Европе, као и њеног значаја за савремена истраживања у области библијског и систематског богословља.

Предавање је протекло у радној атмосфери, у духу међусобног поштовања и академске отворености. Након излагања уследила је дискусија у којој су студенти и професори постављали питања, што је допринело продубљивању извесних нејасноћа, као и увиду у нова сазнања.

Излагање проф. Кастеш на тај начин представља значајан допринос академском животу факултета и подстиче даље интересовање за истраживање средњовековне философије и њеног значаја за савремена богословска и философска истраживања.