[БОГОСЛОВЉЕ] Нови број часописа Православног богословског факултета УБ

Пред нама се налази нова свеска Богословља, часописа који има једну од најдужих традиција излажења код Срба, поготово уколико у виду имамо часописе из домена друштвено-хуманистичких наука. Дуготрајност излажења потврда је значаја богословља за нашу Цркву али и друштво у бурном периоду наше историје, али и потврда виталности самог часописа. У богатој историји за Богословље су писали готово сви угледнији српски теолози. Путовање кроз свеске овог часописа је путовање кроз српску богословску мисао у последњих деведесет година. У том смислу, Богословље представља најаутентичније сведочанство наше богословске мисли у 20. веку. Нарочито је у последњих тридесетак година часопис постао огледало савремених богословских стремљења. Томе је свакако допринео општи развој Православног богословског факултета, као и све интензивнији ‘додир’ теологије са светом у којем живи, што и јесте једна од основних претпоставки аутентичног богословља.

У овој свесци се наставља таква тенденција отварања перспектива за нова богословска сагледавања. Такође се наставља и ранија пракса да се у часопису могу наћи текстови из различитих богословских дисциплина: библистике, патрологије, историје Цркве, литургике, канонског права, философије, итд. Посебну пажњу скрећемо на текст „The Essence and History of the Masoretic Text“, професора емеритуса Емануела Това са Јеврејског универзитета у Јерусалиму, једног од најистакнутијих старозаветних текстолога данашњице. Иначе, проф. Тов је дугогодишњи приређивач Кумранских рукописа и аутор десетине књига и радова из домена библијских студија. Уједно, он је постао и члан међународне редакције нашег часописа. Такође је, због актуелности тематике, пажње вредан прилог колеге Ненада Ристовића „Доситејев пут и путоказ“, који даје уравнотеженији и истанчанији поглед на великог српског просветитеља, него што је то раније био случај. У часопису је представљена и нова генерација српских библиста (П. Драгутиновић, В. Таталовић, Н. Божовић), што је још један показатељ развоја библијског богословља. Значајан је и допринос колега из других богословских дисциплина (П. Пузовић, З. Деврња, П. Петровић), чији радови часопису дају препознатљиву ширину и квалитет. Нарочито охрабрује то што имамо и текстове младих теолога (М. Стојановић, В. Антић), чиме часопис наставља да буде агора нових духовно-интелектуалних прегнућа. Радује нас и то што су и у овом броју присутни изврсни радови колега са других факултета (П. Јевремовић, Г. Вулевић, К. Кончаревић, А. Воронова), што часопису даје додатну тежину, како у погледу квалитета, тако и чињенице да се на тај начин богословље јаче повезује и прожима са другим наукама. Управо то је био и остао један од кључних циљава који би у перспективи требало да добије на још већем значају и интензитету.

Велико поштовање и захвалност изражавам свим онима који су на било који начин допринели да ова свеска угледа светлост дана и буде доступна нашој црквеној, академској и културној јавности.

О Видовдану 2017.

Родољуб Кубат