Библијски институт

[ПРЕДАВАЊЕ] Разговори о Библији, разговори о нама (Р. Кубат/П. Драгутиновић) Дом омладине 28.06.2017

Двадесет осмог јуна 2017, у Дому омладине, започео је циклус предавања „Разговори о Библији, разговори о нама“. Поменутог датума, циклус су уводним предавањем отворили проф. др Родољуб Кубат и проф. др Предраг Драгутиновић. Циљ целокупног циклуса био је одговорити на питање шта Библија нама данас поручује. Састојао се од пет предавања, на којима је говорено о савременим кретањима у уметности, пословању, као и о насиљу, кроз призму библијског текста (Библија и пословна етика, Библија и насиље, Библија и филм, Библија и књижевност). Што се уводног предавања тиче, закључак је да се не сме изгубити из вида да је Библија искључиво теолошка књига, која говори о односу Бога и човека. Намера аутора јесте управо да прикаже моделе тог односа коришћене у одређеним моментима, у прошлости. Главни задатак оних који Библију читају јесте да поменуте моделе препознају и према њима осмишљавају свој живот, да би на тај начин пронашли смисао своје врло кратке овоземаљске егзистенције. Значајно место у концепту предавања заузело је и бављење егзистенцијалним сусретом модерног човека са библијским текстом. Снимак предавања можете преузети  овде.

Хришћански народи често уграђују библијске моделе у своје приповести. Слабо је познато да је приповест о Боју на Косову прожета библијским мотивима из Књиге о судијама. Библијски пандан султану Мурату јесте моавски цар Еглон, кога је на превару убио израилски судија Аод, библијски Милош Обилић. Сличан пример јесте и историјски догађај убиства аустро-угарског престолонаследника Франца Фернинанда од стране младог Гаврила Принципа, на Видовдан, 1914. Слика ,,Кнежеве вечере”, из истоимене народне песме, неодољиво подсећа на библијски приказ Тајне вечере. Дакле, присуство библијских наратива у средњевековној литератури и народној књижевности веома је велико. Утицај Библије на културу и традицију хришћанских народа наставља се и у периоду Новог века. Међутим, у савременој култури, дух Библије, библијски етос, одсутан је. Задатак хришћана који се баве проучавањем Светог писма је да подсете на библијске наративе, тј. на њихово присуство у савременој култури, тамо где нам се чини да их нема.

Библија се дефинише као збирка текстова писаних у огромном временском интервалу, у различитим историјским околностима, на широком географском простору. Међутим, ови текстови у једном тренутку бивају уједињени у једну књигу. Стога, када год се износи неки став на основу библијског текста, мора се имати свест о неминовној супротстављености некој тврдњи која из исте Библије потиче. На тај начин, разговори о Библији јесу разговори о нама, као људима који покушавамо да развијемо извесне идеје и да их апсолутизујемо, налазећи им потврду у Библији. Међутим, Библија се томе непрестано опире. Свето писмо не даје готове рецепте, већ захтева ангажман читавог појединца приликом читања, као и извесну идентификацију са описаним ситуацијама. Снага Библије се доживљава када се пролази кроз ситуације које су, на неки начин, описане у њој. Библију је неопходно читати и тумачити контекстуално.

Не сме се изгубити из вида простор за свеколику креативност који Библија пружа. Неопходно је пронаћи нове језике, нове начине да се библијски текст прикаже савременом човеку, с обзиром на неразумљивост старих симбола и слика. Читање директно из Библије није никада био једини начин упознавања са наративима у њој описаним. Главни императив модерних библиста јесте омогућити савременом човеку адекватно упознавање са садржајем библијског текста.

Текст: Дарко Стевановић 

 плакат: М. Милићевић

 

Предметни наставници и сарадници