Библијски институт

MEЂУНАРОДНА БИБЛИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ТЕМУ

"ЈУДЕЈСКИ И ХРИШЋАНСКИ ПОГЛЕД НА ЗАЈЕДНИЧКО НАСЛЕЂЕ"

 

Од 03. до 06. септембра на Православном богословском факултету у организацији Библијског института одржана је међународна библијска конференција под називом „Јеврејски и хришћански поглед на заједничко наслеђе“. Организациони тим скупа чинили су доц. др Владан Таталовић и доц. др Ненад Божовић. Конференција је одржана под покровитељством фондације Конрад Аденауер, а подржали су је и Универзитет у Негеву, Универзитет у Регензбургу, Центар Моше Давид Гаон, Тантур Институт Јерусалим као и бројне колеге са других универзитета.

Научни симпосион је отворен у уторак 03. септембра у вечерњим часовима, а госте су том приликом поздравили продекан за наставу ПБФ, отац Александар Ђаковац у име Факултета, као и Лукас Максимилиан Шуберт, пројектни координатор фондације Конрад Аденауер, који су гостима пожелели добродошлицу. Учесницима су успешну конференцију пожелели заменица шефа мисије Израелске амбасаде у Београду, г-ца Маајан Бен Тура и аташе за културу немачке амбасаде г. Михаел Пич, као и директор Библијског института у Београду, др Ненад Божовић. Након отварања уследило је предавање најеминентнијег светског познаваоца Кумранских рукописа и Септуагинте, професора емеритуса Емануила Това са Јеврејског универзитета у Јерусалиму. Он је одржао предавање на тему „Европа и Јеврејско-хришћанска Библија“ у којој је показао колико је био велики утицај Светог Писма на образовање европских вредности и законодавства, као и европске културе и уметности и то кроз анализу најранијих рукописа преко најзначајнијих сликарских, вајарских и музичких остварења, па све до анализе самих имена која до данас носе становници Европе, а која су библијског порекла (Ева, Марија, Сузана, Јаков, Давид итд). Прилог са отварања скупа припремио је ТВ ХРАМ и можете га погледати овде.

 Први дан скупа почео је заседањем у којем су своја предавања изнели проф. др Хавива Педаја са Универзитета у Негеву и то на тему „Бити у и изван овог света: хасидски мистицизам“ као и чувени професор Универзитета у Тибингену, др Михаел Тили, на тему: „Свет и светоназори у доба првих хришћана“ док је разговором модерирао магистар теологије Марко Јовановић са Универзитета у Регензбургу. Друго заседање отворио је проф. др Елиезер Папо, нерезидентни рабин јеврејске општине у Сарајеву и предавач Универзитета у Негеву темом: „Нео-маимонидско читање две приче о стварању човека: пролегомена у савремену јеврејску антропологију“, а заседање је наставио доц. др Ненад Божовић излагањем на тему: „Јеврејски и хришћански поглед на стварање и пад у Постању 2-3“ док је разговором модерирао студент мастер студија Универзитета у Хајделбергу, Александар Даниловић. Након излагања уследила је врло жива и занимљива дискусија са бројним питањима из публике.

У поподневним часовима одржана је презентација најактуелнијих библијских пројеката: планове и пројекте Библијског института изложио је асс. Данило Михајловић, секретар поменутог Института који је гостима представио досадашње успехе у издаваштву института, у области библиодраме и међународних конференција. Након асс. Михајловића, врло занимљиву презентацију је одржао и ректор Тантур института у Јерусалиму, отац Расел Мекдугал, који је изложио вишедеценијске напоре овог института у области библијских наука као и на плану међухришћанске и међурелигијске сарадње. Презентацију пројеката закључио је проф. Елиезер Папо својим излагањем о актуелностима Моше Давид Гаон центра у Јерусалиму. 

Други дан скупа отворен је излагањем рабина јеврејске општине у Београду, г. Исака Асиела на тему мира. Том приликом је показано како јеврејски израз за мир - шалом значи потпуност, целовитост, тако да супротност овог појма значи разједињеност, сукоб. Рабин Исак Асиел је рекао да мир није готова чињеница и да је за њега неопходно борити се: стабилне, односно мирне друштвене прилике највише зависе од поштовања закона односно правде у друштву, тако да борба против неправде истовремено значи и борну за мир. Након излагања рабина, доц. др Владан Таталовић прочитао је излагање митрополита Порфирија Перића, такође на тему мира. Митрополит је поручио мир не треба да буде идеализован као достизање политичког pax-a, јер је то само политички конструкт који дозвољава и тзв. „колатералну штету“, већ да је истински мир дар Божији те да постизање општег мира почиње стицањем личног у заједници са Богом. Разговором је модерирао докторанд библијских студија на ПБФ, мср Ненад Зекавица. Друго заседање почело је излагањем проф. Петера Ленарда са Универзитета у Негеву на тему: „Књига Зоровавељева и визија краја потчињености хришћанској власти“, а завршило се излагањем на тему професорке Филозофског факултета, др Јелене Ердељан, на тему: „Есхатологија и хришћанска империја Рима: Константинопољ као Нови Јерусалим“. Као и првог дана, заседања су окончана врло динамичном дискусијом на отворене теме, а у којој су учествовали студенти и бројни слушаоци.

У четвртак 05. септембра у вечерњим часовима одржано је предавање проф. Михаела Тилија у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду на тему: „Свет првих хришћана – кључ за разумевање Новог Завета“. Своје излагање, проф. Тили је почео следећим цитатом: „Уколико желиш да потпуно разумеш књиге Новог Завета, пренеси се у једну од оних особа којима су их на читање изворно дали апостоли. Духом се пренеси у оно време и на оно место на којем су оне првобитно читане. Постарај се, колико је могуће, да разумеш нарави, обичаје, навике, погледе, традиционалне представе, пословице, сликовни језик и свакодневно изражавање тих људи, те да схватиш како су они образлагали своју веру или за њу настојали да придобију друге“. Током излагања било је речи и о књизи професора Тилија која је недавно изашла у издању Библијског института у Београду под именом „Тако су живели Исусови савременици – Свакодневица и вера у епохи античког јудаизма“ која нам у великој мери приближава свет Новог Завета. Аутор је у својој књизи то најсликовитије постигао и то кроз наратив о Јуди и Миријам, фиктивним ликовима новозаветне епохе, који су сведоци Христове проповеди и животних околности Јудеје у то време. Позитивне оцене о књизи дали су и доц. др Владан Таталовић као и проф. др Елиезер Папо. 

Последњи дан скупа почео је посетом крипти Храма Светог Саве као и посетом Патријаршији у Београду и Саборној цркви. Конференција је настављена панел дискусијом у Римској дворани Библиотеке града Београда у којој су учествовали проф. др Александар Ђаковац, проф. др Елиезер Папо и г. Владимир Тодић, представник Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде. Током панела било је речи о улози хришћанства и јудаизма у савременом свету, као и о најновијим изазовима у односу јудаизма и хришћанства, како на локалном, тако и на глобалном плану. Разговором је модерирао г. Лукас Шуберт из Фондације Конрад Аденауер, а панелу су бројним занимљивим питањима допринели и слушаоци. Конференција је окончана пријемом и вечерњом службом уочи Шабата у синагоги Сукат Шалом у Београду. 

Фото: Н. Зекавица

Текст: Н. Божовић 

 

 

 

Контакт

ПРАВОСЛАВНИ
БОГОСЛОВСКИ
ФАКУЛТЕТ


БИБЛИЈСКИ ИНСТИТУТ


Мије Ковачевића 11б
11060 Београд
Република Србија


Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.