МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ТЕМУ БИБЛИЈСКЕ РЕЦЕПЦИЈЕ

"WHY DOES RECEPTION MATTER?"

Међународна библијска конференција на тему "Зашто је рецепција важна?" одржана је од 31. маја - 03. Јуна 2018. године на Православном богословском факултету у Београду у организацији Библијског института и фондације Конрад Аденауер. Конференција је део трогодишњег кровног пројекта под називом "Хришћанске вредности и Европа" који се одвија у сарадњи Библијског института и КАС фондације. Организациони тим конференције у име Библијског института сачињавали су доцент др Владан Таталовић и асистент др Ненад Божовић. Фокус конференције састоји се у изучавању тумачења библијских књига, пре свега Књиге пророка Јоне, списа св. Јована Богослова и других, и то из перспективе патристичке егзегезе и средњевековне рецепције. Важан аспекат конференције јесте и промишљање о социјалним импликацијама хришћанске рецепције Светог Писма и његовог утицаја на формирање европских вредности. У тродневном раду конференције, која је завршена посетом манстира Манасије, своје радове су излагали  бројни библисти из земље, региона и иностранства. Програм конференције можете преузети овде, а детаљан извештај са галеријом можете погледати у наставку. 

У четвртак 31. маја 2018. у 17 часова, конференцију је свечано отворио продекан за науку Православног богословског факултета проф др Родољуб Кубат. У свом говору проф. Кубат изразио је дубоку захвалност, како фондацији Конрад Аденауер на несебичној помоћи при организацији коференције, тако и свим научницима, из земље региона и инострансва, који су узели учешће у раду саме конференције. Професор Кубат је такође представио будуће идеје Библијског института од којих је најважније превођење Септуагинте на српски језик. Нагласивши жељу Библијског института да дâ један шири, озбиљан допринос на пољу изучавања библијске рецепције, професор Кубат истакао је да ова конференција осветљава наше заједничке корене. Низ уводних обраћања наставио је директор Библијског института проф. др Предраг Драгутиновић. Професор Драгутиновић истакао је важност библијске рецепције и нагласио да ће учесници конференције истраживањем историје рецепције библијског текста показати шта данас можемо научити из историје рецепције Светог Писма. Отварање конференције је у име фондације Конрад Аденауер поздравио г. Марсел Вернер.

Петак и суботу (1. и 2. јуна) сачињавали су радни сати конференције подељени у осам временских целина. Рад конференције започео је проф др Карл Вилхелм Нибур (Јена) својим предавањем о рецепцији књиге пророка Јона у антици и средњем веку. Предавање се завршило занимљивом дискусијом у којој су била постављана питања о значењу имена пророка Јоне, које значи голуб, и да ли се оно може повезати са значењем мира који нам је дат у Пост 9, када Ноје прима голубицу. У том смислу се, такође, расправљало о томе какав је био однос исламске државе према култном месту пророка Јоне, с обзиром на то да је његов гроб уништен, те да ли се то може посматрати као једна искључивост према свакој позицији мира и према било каквој толеранцији према другим народима, чему нас учи пророк Јона. У том смислу је професор Нибур приметио да је,заправо, теологија милости Мартина Лутера изведена из књиге пророка Јоне. Професор Нибур такође је истакао мисао о толеранцији као једној од централних тема књиге пророка Јоне. 

Свој рад о коментару књиге пророка Јоне блаженог Јеронима, представила је проф. др Катарина Брахт (Јена). Она је говорила о томе каква је била права интенција блаженог Јеронима при писању његовог коментара, а то је да „оно што је затамњено осветли и оно што је нејасно да разјасни“. Наиме, блажени Јероним покушавао је да успостави један релевантан текст због повремених текстолошких недоумица, будући да се углавном користио масоретским текстом, а не Септуагинтом. Оно што је код Јеронима занимљиво јесте психолошко продубљивање ликова у драмском смислу. Дакле, он на неки начин, чак, парафразира па и додаје ликовима речи, примера ради, када пророк Јона треба да буде бачен у море он онима који хоће да га баце каже да им опрашта и да разуме да је сам крив за њихову трагедију, те се препушта својој судбини да буде бачен у море. Код блаженог Јеронима се,  такође, наводи тумачење имена пророка Јоне као голуба, али постоји и тумачење имена пророка Јоне као Страдалног, у смислу да његов тродневни боравак у утроби кита типолошки представља Христов тродневни боравак у гробу, који ће се завршити Његовим васкрсењем. Међутим, занимљиво је да сам блажени Јероним каже да иако књига пророка Јоне обилује месијанским сликама и месијанским местима, то нужно не значи да се све у њој односи на Христа. Професорка Брахт је посебно нагласила, у смислу социјалне релевантности коментара блаженог Јеронима, један некритички однос према рецепцији који имамо, пошто Јероним пише за богате римске грађане, а с обзиром на то да он пише у време свађе између Цркве и синагоге, може се приметити један прилично антијудејски став, који говори да је оно проклетство које је било намењено Ниниви заправо прешло на Израел. Дакле, историјски контекст коментара блаженог Јеронима се мора знати, јер ова књига профилише однос између Хришћана и Јевреја у времену када је сам блажени Јероним живео и том у смислу је била доста утицајна. 

Проф. др Мануел Фогел (Јена) одржао је предавање које се бави знаком пророка Јоне, односно његовом рецепцијом у Христовим речима забележеним у (Мт 12:48-31; Лк 11:29-32): „Род прељуботворни тражи знак; и неће им се дати други знак осим знака Јоне пророка.“ Професор Фогел истакао је да је важно приметити да се Христове речи о роду прељуботворном и грешном не односе на цео Израиљ него се односе на књижевнике и фарисеје који су слепи да не виде очигледне знаке. 

Проф. др Ивајло Најденов (Софија) својим предавањем о Рецепцији књиге пророка Јоне у литургијском животу Православне Цркве отворио је трећу сесију првог радног дана конференције. У Православној цркви пророци су доживљени као светитељи те се текстови о њима, у којима се хвали њихова врлина и подвиг, налазе у богослужењима годишњег круга. Управо анализа богатог богослужбеног наслеђа и специфичне рецепције коју са собом носи анализирао је детаљно проф. Најденов. Почео је запажањем да у грчким минејима на дан пророка Јоне не налазимо канон, док у руском постоји један. У сваком случају, лик пророка Јоне у богослужењу типолошки је повезан са васкрсењем Христовим описаним у Новом Завету: Јонин тродневни боравак у утроби кита упоређен је са Христовим боравком у гробу. Ово је потврђено и паримејским читањем пророка Јоне на Пасхалном вечерњу. У том смислу богослужбени текстови настављају већ установљену новозаветну типологију, али кроз химнографску обраду. Кроз анализу песама канона о пророку Јони истовремено је показао да је лик пророка Јоне праслика и хришћанске смрти и васкрсења. Проф. Најденов износи још једно занимљиво читање Књиге пророка Јоне: у недељу блудног сина у песмама канона грешно стање блудног сина пореди се са безданом у којем се налази Јона у утроби кита, али се писац канона моли да као што је Јона подигнут и избачен на обалу, тако и он буде спасен од страсти и греха. Занимљива тумачења налазе се и у канону Светог Андреја Критског. 

Након предавања проф. Најденова надовезао се проф. др Владислав Топаловић (Сарајево) својим излагањем о Рецепцији књиге пророка Јоне у јудејском богослужењу. Проф. Топаловић је пре свега запазио значајно место Књиге пророка Јоне у јудејском богослужењу на Јом Кипур (Дан измирења). Хафтара Јоне је читање из пророчких односно „невиим“ књига које иде одмах након читања Торе. Након читања Јудеји се моле да им се опросте греси које су починили превиђањем упута старијих учитеља, грехе које су починили не поштујући Име Божије, и оне које су починили нечистим уснама, као и све грехе хотимичне и нехотимичне ударајући се песницом у груди. Такође, моле да се Бог измири са њима. У том смислу постаје јасно зашто се чита Књига пророка Јоне: Јом Кипур је дан на којем Бог због поста и покајања опрашта људима. Као што је спасио Нинивљане од велике одмазде због поста и покајања, тако даје се нада на спасење и изабраног народа који му се моли.

Проф. др Родољуб Кубат (Београд) одржао је предавање на тему Коментар Теодора Мопсуестијеког на Књигј пророка Јоне. Проф. Кубат је отворио излагање тврдњом да је Теодор Мопсуестијски један од најбољих егзегета антике. Коментар је карактеристичан по томе што око једне трећине текста отпада на Пролог, у којем Теодор поставља своје херменеутичке претпоставке. Проф. Кубат је у том контексту скренуо пажњу на низ бриљантних, веома добро аргументованих и логички доследно изведених коментара Теодора Мопсуестијског. Теодоров херменеутички став састоји се у проналажењу „вишег смисла текста“, односно „вишег увида“, а тај је принцип у антиохијској традицији познатог кроз стручан термин теорија (грч. theorein - сагледавати, размишљати, посматрати). Иако Теодор полази од претпоставке да су библијски списи у потпуности историјски веродостојни, теорију треба схватити као узвишеније и важније тумачење историјских догађаја, које се изводи из целокупног текста у његовом дословном читању. Та основна идеја која је стечена „вишим увидом“ постаје онда референтна тачка из које се потом посматра текст као целина, а затим и његови појединачни делови. За Теодора, та тачка је била христолошка.

Следећи важан херменеутички концепт Теодора Мопсуестијског јесте аколутија: Писмо одликује унутрашња аколутија, односно доследност у аргументацији и природни редослед који се онда преноси на спољашњу форму Писма – текст. Према уопштеном древном богословском мишљењу, ништа у Писму, нити у његовим спољашњим приказима, није случајно. Идеалу праве аколутије, међутим, библијски списи ни у ком случају не одговарају увек, што је узроковано мањком реторичке уобличености списа, као и обиљем тајни. Такве недоследности или неуједначености Теодор Мопсуестијски примећује и у Књизи пророка Јоне. За њега је немогуће да је Јона у Ниниви изговорио једну реченицу и да су се сви покајали. То је логички неприхватљиво, те је Јона, по њему, у Ниниви много проповедао. Он даље наводи да су пророци писали кратко и скраћено како би само саопштили основне црте онога што се десило, а остало морају читаоци и тумачи „да допуне“. Текстови су само „прозор“ у свет историјског догађаја. За ту „допуну“ или „побољшање“ користи се Предање, затим дарови Светог Духа за тумачење, као и сопствено промишљање. Проф. Кубат је нагласио као посебно занимљив моменат код Теодора њеогово инсистирање на дословном смислу, и када то изгледа логички тешко прихватљиво. То се посебно види у његовом тумачењу Јониног боравка и избављења из утробе рибе. Теодор ту инсистира на дословном разумевању текста, тако што такве догађаје разумева као надрационалне тајне које се морају прихватити вером.  

Асистент Бошко Ерић (Сарајево) одржао је предавање о рецепцији књиге пророка Јоне у мадрашу о девствености Светог Јефрема Сирина.

Докторанд Љиљана Јовановић (Београд) одржала је предавање о рецепцији књиге пророка Јоне у Кумранским рукописима. Она је истакла тежину подухвата писања рада о рецепцији књиге пророка Јоне у Кумрану због јако малог броја пронађених рукописа који се тичу књиге пророка Јоне, као и малог броја студија које се баве овом темом. Њено предавање тицало се фрагмената књиге Пророка Јоне пронађених у Кумрану, од којих је најважнији Јон 1:7-8. Занимљива је теза докторанда Љиљане Јовановић о „избегавању“ Књиге пророка Јоне с обзиром на то да она проповеда благ однос према другим народима, за разлику од ексклузивистичког есенског приступа.

Др Дарко Крстић (Ниш) одржао је предавање о рецепцији апокалиптичних визија  у житију Светог Стефана Немање које је написао Свети Стефан Првовенчани, у сврси теолошке артикулације концепта  „ translatio imperii“. Почевши предавање разјашњењем теме, односно указом да се његов рад бави Стефановом теолошком потврдом његовог оца, Светог Стефана Немање као владара, др Дарко Крстић нагласио је разлику у Немањиним визијама у житијима које су писали Свети Сава и Свети Стефан Првовенчани. Док Свети Сава свог оца представља првенствено као монаха, он за време монашког живота прима апокалиптичне визије, Свети Стефан Првовенчани Светог Стефана Немању представља, пре свега, као владара. Наиме Свети Стефан Првовенчани у очевом житију чак прави паралелу са 21. главом Отркивења. Међутим, Немањине визије су чак потпуније од оних које прима писац Откривења. Наиме Светом Стефану Њемањи Анђео који тумачи виђења (Angelus Interpres) није потребан већ га син представља као „ангелоликог“.  Дарко Крстић је, у свом раду даље објаснио шта је утицало на рад Светог Стефана Првовенчаног. На рад Светог Стефана првенствено је утицао Јевсевије Кесаријски, који Светог цара Константина Великог такође предстваља, у исто време, као цара и видеоца апокалиптичних визија, ставивши посебан акценат на ону коју Свети цар Константин прима пре битке код Милвијског моста. Оно што је важно приметити у Јевсевијемо раду јесте чињеница да Свети цар Константин није само прототип владара и видеоца у исто време, већ је његова визија заправо његова ауторизација и летимација као Богом изабраног цара Рима. Свети Стефан Првовенчани такође пише у овом калупу, више пута поредећи свог оца са Светим царем Константином, који је у исто време најдражи историјски владар Светог Стефана. Историјски контекст политичке теологије Светог Стефана Првовенчаног, приликом артикулисања легитимности власти његовог оца јесте пад Цариграда 1204. године и све последице које је он донео што је неопходно имати на уму. Дарко Крстић је своје предавање завршио нагласивши да се њемањићкој историји мора прилазити са добрим познавањем како историје тако и теологије.

Проф др Тобиас Никлас (Регенсбург) одржао је прво предавање у суботу 2. јуна. Он каже да се Библија не може разумети „сама по себи“. Професор Никлас такође наводи  да када гледамо голи текст, он представља само мртво слово на папиру. Оно што нама заправо оживљава текст јесте контекст рецепције у којој смо ми текст примили, односно Wirkungsgeschichte ефекат који, заправо, од мртвог текста прави онај текст који нама говори. Наиме, предање у оквиру којег ми читамо сам текст нам исти оживљава у добу у којем живимо. Он даље каже да је Библија у темељима европског права, европске културе, европског мишљења, те да је она креирала европске вредности и да је у том смислу њена рецепција важна. Због тога је не можемо разумети без контекста европске културе и европских вредности. Он је такође говорио о порасту интересовања за историју рецепције Светог Писма на Западу. То је повезао са тезом да „Божија реч није пала са неба“: она је увек била заоденута у рухо културе у оквиру које је настајала. Дакле, разумевање те културе у којој је рецепција Светог Писма настала и културе у којој је преношена је нужно за правилно разумевање самог Светог Писма.

Даље, наглашава проф. Никлас, разумевање библијске рецепције важно је зато што постоји много злоупотреба Библије у политици. На пример, слику у којој ће Бог излити свој гнев у ватри и бесу Ис 66:15: „Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као вихор, да излије гњев свој у јарости и пријетњу у пламену огњеном.“, користио је као слику одмазде, председник САД-а Доналд Трамп, у контексту његове свађе са председником Северне Кореје, Ким Џонг Уном. Осим овога Библију су користили и злоупотребљавали на многим другим местима, тако да оно што је важно јесте наша одговорност према рецепцији.  Битно је осветлити сву рецепцију не би ли дошло до даљих злоупотреба и потребно је бити свестан да тиме чувамо чувамо суштину европских и хришћанских вредности. У том смислу професор Никлас каже да рецепција „приморава егзегезу на друштвену одговорност“. У смислу друштвене одговорности егзегете, он каже да када егзегета тумачи Свето Писмо он не потписује неки закон који омогућава да се неко убије, нити притиска дугме којим ће се активирати нуклеарно наоружање, али утиче на формирање разумевања Библије која онда бива политички злоупотребљивана. Одговорност сваког егзегете, небитно да ли је католик, протестант, или православан, јесте да егзегеза увек буде радосна вест, односно „јеванђеље“ и да никада не иде даље од тога. Нико не може поседовати Божију реч, нити имати монопол над њом, завршава Никлас.

Др Томас Краус (Цирих/Регенсбург) одржао је предавање о амулетском схватању неких псалама и колико је оно присутно у неким случајевима у савременој рецепцији. Ева Марија Исбер (Аугсбург) одражала је предавање о протестантском, тачније лутеранском, погледу на историју рецепције. Срж њеног предавања било је питање: „Да ли је протестантизам компатибилан са рецепцијом?“ Она је прво дефинисала историју рецепције као писано егзегетско истраживање библијских текстова. Даље је нагласила да да Лутеров принцип sola scriptura рецепцију не одбацује, већ је посматра као секундарну, у смилу да ако постоје контрадикторности између Светог Писма и његове рецепције, Свето Писмо се узима као ауторитет. Ева Марија Исбер је такође нагласила да је јако важно познавати историјски контекст рецепције Светог Писма и да је историјско критички приступ рецепцији неопходан. 

Проф. др  Мосхос Гуциудис (Солун) одржао је предавање о рецепције наратива Рођења Христовог у литургијској пракси Православне Цркве. У овом раду професор Мосхос показао је ефекте разних елемената, пристуних у сва четити наратива о Рођењу Христовом, на литургијску праксу Цркве, нагласивши да је сваки јеванђелист свој наратив прилагодио својим теолошким идејама.

Проф др Козмин Прикоп (Букурешт) одржао је предавање о погледу на рецепцију Светог Писма из Православног контекста. Др Прикоп говорио је о томе како рецепција библијских списа форматира нашу свест приликом разумевања Библије. Након тога истакао је присуство цитата из Старог Завета и алузија на исти у Православном чину венчања. Он је својим предавањем такође објаснио присуство Библије у Православној Литургији.

Милан Кострешевић (Берн) представио је свој рад о рецепцији Јовановог Јеванђеља код Татијана Сиријца.

Рад конференције закључен је обраћањима Фолкмара Клајна, посланика Сиген-Витгенштајнског електората (путем видео-поруке) и Марка Николића, представника канцеларије Владе републике Србије за сарадњу са црквама и верским заједницама као и дискусијом у којој су студенти Православног богословског факултета постављали питања учесницима конференције.

Текст: Н. Филиповић

Фото: М. Милићевић