Библијски институт

Међународни научни скуп „Христос свештених повести“

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП "ХРИСТОС СВЕШТЕНИХ ПОВЕСТИ"
И ОТВАРАЊЕ БИБЛИЈСКОГ ИНСТИТУТА

10-13. септембар 2015.

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је значајни међународни научни скуп, чија је општа тема – „Христос свештених повести“ – окупила десетине знаменитих истраживача из области новозаветне теологије широм академског тла Европе.

У тродневном раду конференције, која је завршена екскурзијом у Новом Саду и Манастиру Светих Архангела у Ковиљу, учешћа су узели и преосвећени епископи, свештеници и професори богословских школа Српске Православне Цркве, као и бројни последипломци, докторанди и научни радници универзитетâ у Београду и другде у свету.

Шире гледано, о научном доприносу скупа најпре сведочи релевантност његове главне теме у највишим светским круговима академске библистике, што је од немерљивих последица по савремено српско богословље и уопште по шири источноевропски контекст хришћанске егзистенције у којем Факултет у Београду постепено преузима једну од значајнијих улога; уже пак гледано, научни учинак конференције на вишеслојан начин погађа академско биће Факултета и зато свака од њених појединачних димензија заслужује да буде посебно представљена.

Током свечаног отварања скупа, у четвртак вече 10. септембра, бројни и угледни гости су присуствовали историјском тренутку – отварању првог српског Библијског института, који ће деловати при Православном богословском факултету у Београду. У име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отварање је поздравио Епископ топлички и викар Патријарха српског г. Арсеније, честитавши прегаоцима на несебичном труду којим је овај научни орган Цркве напослетку заживео и једнако захваливши свима који су његов настанак несебично помогли. У својству домаћина манифестације и председавајућег Катедром за библијско богословље, присутнима је затим говорио Епископ бачки професор др Иринеј Буловић, образложивши, између осталог, суштину рада новопостале установе:

„Овај Институт ће, с помоћу Божјом, сабирати богословску младост наше распете и расуте нације, а његови сарадници ће, уверен сам, предано радити на научно-истраживачком пољу, на неговању и унапређивању библијских наука и на надахњивању наших суграђана речју Божјом. Тако ћемо, по мери могућности, наставити путем наших предака и претходника, почев од свете и равноапостолне браће Кирила и Методија, затим Климента и Наума, првих радника на словенском Светом Писму, па онда, преко светих Симеона и Саве, Немањићâ и Лазара, све до нових дана и до наших највећих теолога и професора, међу њима и светих наше Цркве, попут епископа Николаја Велимировића и архимандрита Јустина Поповића, верних сведока Сведока Верног и Истинитог, Христа свештених повести Којем су широм отворили двери својих бића и животних прича.“

Конкретније о будућим делатностима Библијског института аудиторијуму се даље обратио професор Светог Писма Новог Завета на Богословском факултету у Београду др Предраг Драгутиновић, директор свечано отворене институције чији ће циљеви бити постизани кроз стратешко опремање специјализоване и научној јавности доступне библиотеке, затим развијање издавачке делатности и профилисање кључних области педагошког рада, као и кроз остварење конкретних резултата у оквирима интердисциплинарних пројектних подухвата. У свему томе, објаснио је Драгутиновић, нарочиту привилегију ће чинити окупљање српске богословске интелигенције и њено упућивање у ефектан теоријски и практичан рад. На несебичној подршци у процесу формирања Института Драгутиновић је срдачно захвалио блиским сарадницима – др Родољубу Кубату, др Владану Таталовићу и Ненаду Божовићу, а посебно – Епископу бачком Иринеју, зато што се Библијски институт у Београду, заједно са својим људским и техничким ресурсима, с правом може сматрати плодом његове животне професорске службе. На крају свог обраћања, Драгутиновић је посебне изразе благодарности упутио емеритираном професору Универзитета у Берну и новозаветнику светског гласа др Улриху Луцу, на одлуци да новопосталом Институту у наслеђе остави своју личну библиотеку, од готово седам хиљада наслова. У знак захвалности на овом несвакидашњем гесту, Епископ Иринеј је професору Луцу уручио Светосавску повељу Православног богословског факултета, упоредно писану на српском и немачком језику, на чему је дарежљиви Швајцарац сажето одговорио: „На самом концу своје академске каријере и животне снаге, нисам, мислим, могао учинити бољу ствар од те, да младом Институту у Београду оставим све своје књиге.“ Осим необично дугог и снажног аплауза у одговор на његове речи, једва да је ишта могло боље изразити надахнуто расположење публике, коју су чинили представници највиших црквених и академских институција и која је непогрешиво добро разумела и величину геста и квалитет дара. У једном тренутку, дакле, Богословски факултет у Београду је постао богатији за непроцењиво вредну грађу, изворе и монографије, речнике, енциклопедије и стручну периодику, достојну престижних универзитетских средина.

Низу уводних обраћања се даље придружио директор Јохан-Адам-Милер института за икуменско богословље из Падерборна др Јохан Елдеман, признати познавалац и и осведочени пријатељ православне теологије, од кога се као управника једне реномиране институције, која иначе ангажовано опстаје у изазовним токовима европског научног мишљења, могла чути садржајна аргументација потребе за тумачењем Светог Писма у ширем животном и духовном контексту. То, да су темељна егзегетска истраживања данас немогућа без међусобног упознавања истраживачâ хришћанских деноминација, односно да она не могу постићи жељени ниво животне актуелности без међусобне комуникације постигнућâ других земаља и цркава, сведочи управо конференција „Христос свештених повести“, која егзегете различитих црквених традиција и богословских школа окупља око једног изазова: трагања за Христовим ликом у свештеним повестима, опет – различитих библијских писаца. Штавише, овај научни скуп, како је подсетио Елдеман, није само показатељ тренутно шире свести једне мање истраживачке групе на променљивој сцени светске науке, него је он заправо резултат знатно дужег процеса сарадње београдских професора са европским колегама, која је изгледа пресудно била остварена у шестом по реду међународном заседању источних и западних новозаветника, организованом под покровитељством Одбора за односе са Источном Европом (EELC) светског Друштва за научно истраживање Новог Завета (SNTS) и на Богословском факултету у Београду одржаном 25-31. августа 2013 године. Стога и није случај што је низ уводних обраћања током церемоније отварања Библијског института и конференције „Христос свештених повести“ био заокружен излагањем такође једног емеритираног бернског професора, знаменитог историчара Цркве Урс фон Аркса, који је обраћањем на тему „Повест откривених истоветности“ подсетио на традицију вековног пријатељства универзитетâ и богословских факултета у Берну и Београду, односно на непомућено преплитање њихових животних и свештених повести, утврђено ликовима свештенослужитељâ, професорâ, истраживачâ и самих светитеља Цркве Христове, попут Владике Николаја Велимировића и других подвижника Речи Божије.

Церемонија отварања је завршена доделом захвалницâ онима који су у материјалном погледу помогли настанак Библијског института: Митрополији загребачко-љубљанској и Епархији бачкој, Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, као и београдским црквама: Светог Саве, Светог Марка, Светог Александра Невског и Свете Петке на Чукаричкој падини. Затим је уследио обилазак институтских просторијâ које је кратким свештенодејством благословио Епископ топлички г. Арсеније и чији су кључеви затим свечано уручени Улриху Луцу и Епископу Иринеју као главним добротворима. У целини, славље је праћено величанственим појањем студената Богословског факултета и на концу крунисано свечаном вечером у факултетској трпезарији.

Петак и суботу, 11. и 12. септембра, чинили су радни сати конференције, подељени у укупно осам тематских и временских целина. О Христу свештених повести Давидових Псалама, Исаијиних пророштава, четири Света Јеванђеља, Повестӣ о рождеству и Павлових посланица говорили су: Михаил Сељезнов (Москва) и Ненад Божовић (Београд), Тобиас Никлас (Регензбург) и Ерик Ејникел (Регензбург), Јован Каравидопулос (Солун) и Максимилијан Матјаж (Љубљана), Улрих Луц (Берн) и Франц Тот (Цирих), Јенс Шретер (Берлин) и Волфганг Грунштојдл (Вупертал), Христос Караколис (Атина) и Владан Таталовић (Београд), Арманд Пуих и Тарех (Барселона) и Екатерини Цаламбуни (Солун), Карл-Вилхелм Нибур (Јена) и Теодор Стојчев (Варна). Све оприсутњене различитости у истом изазову трагања за Христом свештених повести свакако јесу биле повезане истим истраживачким духом, аутентичном атмосфером креативне дискусије, али пре свега, јединственошћу методолошког приступа библијским књигама, чије су особености у посредовању Богочовековог лика углавном биле показиване помоћу савременијих достигнућа у области наратологије и интертекстуалности. Тиме је за главно истраживачко тле, па донекле и за кључну ерминевтичку норму, постављена литерарно-богословска анатомија библијске књиге као целине, односно свештене повести и њене рецепције, у чијој се синхроној егзегези креативније и практичније могу срести истраживачи различитих хришћанских и егзегетских традиција. Имајући у виду настанак Библијског института у Београду и присутну бројност подмлатка српске теолошке науке, конференција је допринела општем утиску о значајној шанси која је очигледно с разлогом указана домаћој библистици, али до чијег пунијег остварења остаје да буде преваљен не мали пут. До тада, овај међународни догађај остаје у меморији српског богословља и ширег контекста европске егзегезе, док ће о њему реално сведочити зборник саопштених радова, чије су објављивање у реномираном иностраном издању, током заједничког закључног обраћања, најавили Христос Караколис и Предраг Драгутиновић.

Конференција је завршена целодневном екскурзијом у Новом Саду, где су учесници најпре имали прилике да присуствују Светој Литургији, коју су у саборном храму Светог Георгија служили Преосвећени Епископи Иринеј, Порфирије и Јероним, уз саслужење бројног свештенства и верног народа. Сведочанству репрезентативних особености српске свештене повести и њене живописне христоликости нарочито је допринело несвакидашње гостопримство Епархије бачке и братства Светоархангелске обитељи у Ковиљу, као и несебична пожртвованост свих оних који су сарађивали на остварењу овог драгоценог догађаја. У томе посебна захвалност иде Агенцији за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походе“ и хотелу Зира у Београду.

Фотографије можете погледати овде.

 

Контакт

ПРАВОСЛАВНИ
БОГОСЛОВСКИ
ФАКУЛТЕТ


БИБЛИЈСКИ ИНСТИТУТ


Мије Ковачевића 11б
11060 Београд
Република Србија


Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


Радно време