Библијски институт


  • [ФОТО+ВИДЕО] Промоција Лексикона библијске егзегезе 15.11.2018.

    У препуном амфитеатру Православног богословског факултета 15. новембра 2018. године одржана је промоција Лексикона библијског института. На промоцији су говорили проф. др Предраг Драгутиновић, професор катедре Новог Завета на ПБФ, проф. др Војин Недељковић, професор одељења Класичних наука Филозофског факултета УБ, затим проф. др Петар Јевремовић, професор одељења Психологије на Филозофском факултету УБ и проф. др Родољуб Кубат, професор на катедри за Стари Завет ПБФ. Промоцију је отворио модератор Вукоман Миленковић кратким утиском о томе како је у Лексикону пронашао многе одреднице које није очекивао за такав тип лексикона. Он је затим дао реч проф. Драгутиновићу који је рекао нешто више о генези саме идеје Лексикона, као и о њеном путу од зачетка до штампања. Том приликом је напоменуо како Лексикон, с обзиром да настаје у православној средини, у фокусу има, поред бројних егзегетских метода, и анализу обимног наслеђа библијске рецепције у православном предању и то у патристичком и литургичком контексту. Проф. Недељковић је у наставку говорио о античкој позадини бројних егзегетских метода које су поменуте у Лексикону и како је он успео да осветли ове аспекте. Проф. Јевремовић је указао како је Лексикон један novum у српској академској средини, пре свега што нуди један „језички обрт“. Проф. Кубат је закључио промоцију Лексикона својим излагањем. Он је напоменуо како и поред фокуса на православно предање, Лексикон није био затворен за друге хришћанске конфесије наводећи да су и свети оци у своје време били отворени према свету у којем су живели, закључивши да је Православље један „отворен концепт живота“. Након излагања, посетиоци су имали прилику да поставе питања излагачима, а дружење је настављено коктелом у просторијама Библијског института. Комплетан снимак промоције можете погледати у прилогу који је направио ТВ Храм. 

  • [НАЈАВА] Промоција Лексикона библијске егзегезе на ПБФ (15.11.2018 у 19ч)

  • [ПРЕДАВАЊЕ] "Филм између света и појединца" - доц. др Владан Таталовић и др Владимир Коларић

  • [ГОСТОВАЊА] Предавањa проф. др Конрада Шмида 25. и 26. октобра 2018.

    Крајем октобра текуће академске године на позив Библијског института, Православни богословски факултет посетио је проф. др Конрад Шмид, професор старозаветне библистике и историје раног јудаизма Теолошког факултета Универзитета у Цириху и тренутно један од водећих светских старозаветника. Током своје посете проф. Шмид је посетио параклис Св. Јована Богослова, библиотеку ПБФ и имао прилику да се упозна са најновијим пројектима Библијског института. Поменути професор одржао је током своје посете два предавања. Прво, главно предавање, на тему „Ко је написао Тору?“ одржано је у пуном амфитеатру ПБФ. Нашег госта је у име факултета и Библијског института поздравио проф. др Родољуб Кубат, а предавању су присуствовали проф. др Предраг Драгутиновић, директор Библијског института, и доц. др Ненад Божовић, сарадник института. Предавање је на српски преводио докторанд Ненад Зекавица. Студенти свих година студија имали су прилику да у његовим предавањима чују најновије научне увиде у вези са питањем ауторства старозаветних списа. Проф. Шмид је у трагању за ауторима Петокњижја пратио развој писмености у древној Јудеји и Израиљу од 8-6. века пре Христа. Тада су бројна усмена предања по први пут записана те смо добили писмене обрисе онога што ће касније бити познато као Тора-Пентатеух. На то указује невероватно повећање бројности сачуваних писаних трагова у 8-6. в. пХ у односу на претходни период. Богонадахнуте ауторе Петокњижја треба тражити у скупинама писменог старозаветног храмовског свештенства, у оквиру државних писарских школа као и пророчких братстава. Све ове тезе аутор је поткрепио бројним текстуалним сведочанствима. Након предавања студенти су професору поставили бројна питања.  

     

    Друго предавање на тему „Пророштво и унутар-библијска егзегеза у пророчким књигама“ одржано је у петак 26. октобра у оквиру предавања из Старозаветне егзегезе. Ово предавање се делимично ослања на претходно излагање о ауторству Петокњижја и почиње анализом Књиге пророка Исаије. Проф. Шмид је изложио како сви велики пророци-писци спадају у период развијене писмености те су нам оставили своје списе, за разлику од неких претходних пророка попут Илије и Јелисеја о којима су сведочанства записали други и то у каснијем периоду. Даље, професор је навео да је феномен пророштва постојао и на Старом Оријенту, али да се доста разликовао од библијског пророштва. Наиме, као што Библија наводи да постоје лажни (дворски) пророци, тако су и на Старом Оријенту постојали такви „професионални“ пророци који су се бавили магијом и имали улогу „сазнавања будућности“. Међутим, библијско пророштво се обраћа људима у садашњости и критикује многе појаве како би се људи поправили. Такође, разлика између старооријенталног и старозаветног пророштва се види у томе да је Божија реч коју су преносили библијски пророци схватана као увек актуелна. Зато су и сачуване пророчке књиге древног Израиља те су нам и данас важне, а пророштва Старог Оријента којих је било много више и чија је писмена култура била неупоредиво доминантнија, нестали су. У контексту актуализовања пророчке поруке, проф. Шмид је навео примере развоја, односно, дописивања пророчке литературе у наредним периодима и то је илустровао на примеру Књиге пророка Исаије: она очигледно има неколико слојева - предегзилни, постегзилни и каснији персијски. На самом крају предавања бројни студенти су постављали питања и уследила је занимљива дискусија. 

    Фото: М. Милићевић

    Текст: Н. Божовић