У четвртак 27.10.2017. у великом амфитеатру Православног богословског факултета, проф. др Дитмар Шон са Универзитета у Регензбургу, одржао је предавање на тему „Дијалог православља и ислама (1989-2012)“. Проф. Шон је био гост факултета и Библијског института од 27.10-29.10. Предавању је присуствовао муфтија србијански г. Абдулах Нуман, затим представница фондације Конрад Аденауер, Данијела Естерман-Павлица, као и многи наставници и бројни студенти ПБФ-а. Превод са немачког су омогућили проф. др Предраг Драгутиновић и доц. др Владан Таталовић. Регензбуршки професор за Средњевековну и новију црквену историју бавио се дијалогом Православља и ислама у свом хабилитационом пројекту. Излагање је почео анализом текстова са сусрета православних хришћана и муслимана и дао једну свеобухватну оцену овог дијалога. По проф. Шону, дијалог не отвара питања разумевања монотеизма, као ни многа друга теолошка питања, јер се сви учесници у дијалогу слажу да он не треба да води прозелитизму односно преобраћењима. Као такав, он не представља опасност за веру и традицију учесника у дијалогу. Као основни циљ дијалога показује се тежња за остварењем мирног суживота. Дијалог продубљује разумевање другог и руши предрасуде. Проф. Шон сматра да, иако постоје многа искушења у односима православних и муслимана, по први пут у историји човечанства, дијалог између религија је реалан сусрет и довео је до обостраног закључка да је злочин у име религије недопустив и да оне осуђују злочин у њено име. То важи не само за међурелигијски дијалог између православља и ислама, већ и за однос западних хришћана према исламу и јудаизму. Он сматра то једним новим почетком у међусобним односима. 

У периоду од 26.10-29.20.2017. гост Православног богословског факултета и Библијског института биће проф. др Дитмар Шон, професор за Средњевековну и новију црквену историју на Католичком теолошком факултету Универзитета у Регензбургу и директор Института за источне цркве (некадашњи Ostkirchliches Institut Regensburg). У оквиру своје посете цењени професор одржаће предавање на тему: „Православље у међурелигијском дијалогу са исламом (1989-2012)“ у четвртак 26.10.2017. у великом амфитеатру ПБФ у 19ч. Позивамо све заинтересоване да узму учешћа. 

У просторијама Библијског института у Београду, 10. октобра 2018. године, организован је сусрет студената докторских студија Теолошких факултета из Берна и Београда. Подсетивши присутне на вишедеценијску сарадњу Теолошких факултета из Берна и Београда, и истакавши да се окупљени налазе окружени књигама које је професор Улрих Луц (Берн) поклонио Библијском институту, проф. Предраг Драгутиновић је упутио речи добродошлице гостима из Швајцарске и пожелео им пријатан боравак на Институту. Млади докторанди су, у присуству ментора, приказали резултате својих дисертација, након чега је уследина плодотворна дискусија која им је омогућила да своје резултате сагледају из другачије перспективе. Сусрет је протекао у пријатној атмосфери и академском духу.  

Colloqium of PhD students from Theological faculty at University in Bern and Orthodox Theological faculty at University in Belgrade

 The gathering of PhD students of theology from Theological Faculty of Belgrade and Theological Faculty of Bern was organized at Biblical Institute in Belgrade at 10th of October. Professor Predrag Dragutinovic welcomed participants from Switzerland and reminded everyone about several decades lasting tradition of cooperation between Theological Faculty from Bern and Theological faculty from Belgrade. He also emphasized the fact that the participants were surrounded with books which were the present of Prof Urlich Luz (Bern). Young PhD students presented results of their theses and afterwards a very productive discussion took place, which helped the students to get new perspective and insight into their research. The academic atmosphere of gathering was very pleasant and productive.

[НАЈАВЕ] Предавање Библија и филм

предавач: доц. др Владан Таталовић

место: Дом омладине Београда

време: среда 11.10.2017, 19ч

У организацији Библијског института Православног богословског факултета и Дома омладине одржаће се, четврто по реду, предавање у оквиру циклуса "Разговори о Библији, разговори о нама". Предавач ће, пре свега, изложити један кратки историјски пресек у контексту историје филма и адаптације библијских тема у кинематографији. Након тога, на основу досадашњег искуства у адаптацији библијских наратива и на основу најрелевантнијих примера из историје филма, говориће се о комплементарности филмског језика и "језика" Библије. На крају, фокус предавања ће се усмерити на саврмене аспекте филмске индустрије, независног фимла, аутентичног ауторског израза и визуелне културе у најширем смислу у односу на интерпретацију и адаптацију Библије у актуелном религиозном дискурсу.

Маргарет Мичел „Павле, Коринћани и рођење хришћанске херменеутике“  

Једна од водећих светских истраживача на пољу библистике и патрологије данас, Маргарет М. Мичел је професорка Новога Завета  и Ранохришћанске литературе на Divinity School Универзитета у Чикагу.  Књига „Павле, Коринћани и рођење хришћанске херменеутике“ заснована је на предавањима које је она одржала на Оксфорду 2008. године (Speaker’s Lectures in Biblical Studies). Неколико година касније (2010) Cambridge University Press је објавио предавања у виду књиге која је имала значајан одјек у јавности и која је затим пропраћена низом приказа и рецензија широм света. Српски превод књиге Маргарет Мичел „Павле, Коринћани и рођење хришћанске херменеутике“ плод је интензивне сарадње сестринства Манастира Градац и Библијског института Православног богословског факултета у Београду. 

из Предговора проф. Предрага Драгутиновића 

У среду, 04. октобра 2017. године, у свечаној сали СКД-а Просвјета у Загребу, одржано је друго у низу предавање у оквиру јесењег циклуса предавања на тему „Црква и Друштво“, који организује, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског господина др Порфирија, Црквена општине загребачка. Предавање је одржао ванредни професор на катедри за Нови Завет на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, др Предраг Драгутиновић, а његова тема је била: „Теологија у 21. веку – питања и изазови“.

После предавања уследила је дискусија у којој су присутни постављали питања на која је професор Драгутиновић одговарао. Снимак предавања налази се на страници Митрополије загребачко-љубљанске.

Од недеље 08.10. до четвртка 12.10.2017. Србију и Београд ће посетити група наставника и студената са Теолошког факултета Универзитета у Берну. У оквиру путовања гости ће имати прилику да посете знаменитости престонице као и манастир Жичу и Опленац. У оквиру гостовања планирана је посета Богословском факултету у Београду у четвртак 12.10. у 12ч када ће госте у великом амфитеатру примити г. декан, проф. др Предраг Пузовић. Након поздравне речи оца декана, студентима и присутнима ће се обратити проф. др Ангела Берлис и проф. др Рајнер Луиполд који ће представити своја актуелна истраживања, теме којима се баве и актуелне студијске програме. Подсећамо да је реч о реномираном факултету и Универзитету са којим Српска православна црква и Богословски факултет имају интензивну и блиску сарадњу више од једног века и која је изнедрила бројне оце цркве и професоре факултета попут светог владике Николаја Велимировића, еп. Саве Вуковића, проф. др Ђоке Слијепчевић и многих других. Стога, позивамо све заинтересоване студенте, као и оне који у овом термину имају час Старозаветне историје да узму учешћа у пријему и информишу се о плодној историји сарадње Берна и Београда. 

Старозаветна историја, богословско-катихетски програм (асс. Н. Божовић)

Пред нама се налази нова свеска Богословља, часописа који има једну од најдужих традиција излажења код Срба, поготово уколико у виду имамо часописе из домена друштвено-хуманистичких наука. Дуготрајност излажења потврда је значаја богословља за нашу Цркву али и друштво у бурном периоду наше историје, али и потврда виталности самог часописа. У богатој историји за Богословље су писали готово сви угледнији српски теолози. Путовање кроз свеске овог часописа је путовање кроз српску богословску мисао у последњих деведесет година. У том смислу, Богословље представља најаутентичније сведочанство наше богословске мисли у 20. веку. Нарочито је у последњих тридесетак година часопис постао огледало савремених богословских стремљења. Томе је свакако допринео општи развој Православног богословског факултета, као и све интензивнији ‘додир’ теологије са светом у којем живи, што и јесте једна од основних претпоставки аутентичног богословља.

У овој свесци се наставља таква тенденција отварања перспектива за нова богословска сагледавања. Такође се наставља и ранија пракса да се у часопису могу наћи текстови из различитих богословских дисциплина: библистике, патрологије, историје Цркве, литургике, канонског права, философије, итд. Посебну пажњу скрећемо на текст „The Essence and History of the Masoretic Text“, професора емеритуса Емануела Това са Јеврејског универзитета у Јерусалиму, једног од најистакнутијих старозаветних текстолога данашњице. Иначе, проф. Тов је дугогодишњи приређивач Кумранских рукописа и аутор десетине књига и радова из домена библијских студија. Уједно, он је постао и члан међународне редакције нашег часописа. Такође је, због актуелности тематике, пажње вредан прилог колеге Ненада Ристовића „Доситејев пут и путоказ“, који даје уравнотеженији и истанчанији поглед на великог српског просветитеља, него што је то раније био случај. У часопису је представљена и нова генерација српских библиста (П. Драгутиновић, В. Таталовић, Н. Божовић), што је још један показатељ развоја библијског богословља. Значајан је и допринос колега из других богословских дисциплина (П. Пузовић, З. Деврња, П. Петровић), чији радови часопису дају препознатљиву ширину и квалитет. Нарочито охрабрује то што имамо и текстове младих теолога (М. Стојановић, В. Антић), чиме часопис наставља да буде агора нових духовно-интелектуалних прегнућа. Радује нас и то што су и у овом броју присутни изврсни радови колега са других факултета (П. Јевремовић, Г. Вулевић, К. Кончаревић, А. Воронова), што часопису даје додатну тежину, како у погледу квалитета, тако и чињенице да се на тај начин богословље јаче повезује и прожима са другим наукама. Управо то је био и остао један од кључних циљава који би у перспективи требало да добије на још већем значају и интензитету.

Велико поштовање и захвалност изражавам свим онима који су на било који начин допринели да ова свеска угледа светлост дана и буде доступна нашој црквеној, академској и културној јавности.

О Видовдану 2017.

Родољуб Кубат

Препоручујемо емисију Хришћански траг аутора Радомира Врућинића у продукцији ТВ ХРАМ-а о пророцима Амосу и Осији и старозаветним патријарсима Авраму, Јакову и Јосифуу којима је гост проф. др Родољуб Кубат. 

У организацији Библијског института Православног богословског факултета и Дома омладине одржало се, друго по реду, предавање у оквиру циклуса "Разговори о Библији, разговори о нама". Предавање "Библија и пословна етика у 21. веку", одржао је проф. др Милан Радовановић (Академија уметности у Београду) 12. јула у Клубу Дома Омладине.

У оквиру предавања „Библија и пословна етика у 21. веку“, показало се не само да су основни принципи успешности савремене пословне етике засновани на библијској традицији, већ и да ће Библија имати све већи утицај на развој пословних односа и положај запослених у временима која долазе. Библија је неисцрпна духовна ризница у којој је могуће пронаћи велики број веома корисних, практичних и ефикасних пословних савета, који су проверавани вековима кроз многе генерације и историјске епохе. Протестантска теологија и јеврејска традиција учинили су да Библија има незаменљив утицај како на настанак и развој капитализма, тако и на профилисање пословне етике у оквиру савремене западне цивилизације. Посебно осврта био је на једну од најважнијих библијских тема, а то је неизбежно питање дубљих разлога човековог постојања.

Двадесет осмог јуна 2017, у Дому омладине, започео је циклус предавања „Разговори о Библији, разговори о нама“. Поменутог датума, циклус су уводним предавањем отворили проф. др Родољуб Кубат и проф. др Предраг Драгутиновић. Циљ целокупног циклуса био је одговорити на питање шта Библија нама данас поручује. Састојао се од пет предавања, на којима је говорено о савременим кретањима у уметности, пословању, као и о насиљу, кроз призму библијског текста (Библија и пословна етика, Библија и насиље, Библија и филм, Библија и књижевност). Што се уводног предавања тиче, закључак је да се не сме изгубити из вида да је Библија искључиво теолошка књига, која говори о односу Бога и човека. Намера аутора јесте управо да прикаже моделе тог односа коришћене у одређеним моментима, у прошлости. Главни задатак оних који Библију читају јесте да поменуте моделе препознају и према њима осмишљавају свој живот, да би на тај начин пронашли смисао своје врло кратке овоземаљске егзистенције. Значајно место у концепту предавања заузело је и бављење егзистенцијалним сусретом модерног човека са библијским текстом. Снимак предавања можете преузети  овде.

Хришћански народи често уграђују библијске моделе у своје приповести. Слабо је познато да је приповест о Боју на Косову прожета библијским мотивима из Књиге о судијама. Библијски пандан султану Мурату јесте моавски цар Еглон, кога је на превару убио израилски судија Аод, библијски Милош Обилић. Сличан пример јесте и историјски догађај убиства аустро-угарског престолонаследника Франца Фернинанда од стране младог Гаврила Принципа, на Видовдан, 1914. Слика ,,Кнежеве вечере”, из истоимене народне песме, неодољиво подсећа на библијски приказ Тајне вечере. Дакле, присуство библијских наратива у средњевековној литератури и народној књижевности веома је велико. Утицај Библије на културу и традицију хришћанских народа наставља се и у периоду Новог века. Међутим, у савременој култури, дух Библије, библијски етос, одсутан је. Задатак хришћана који се баве проучавањем Светог писма је да подсете на библијске наративе, тј. на њихово присуство у савременој култури, тамо где нам се чини да их нема.

Библија се дефинише као збирка текстова писаних у огромном временском интервалу, у различитим историјским околностима, на широком географском простору. Међутим, ови текстови у једном тренутку бивају уједињени у једну књигу. Стога, када год се износи неки став на основу библијског текста, мора се имати свест о неминовној супротстављености некој тврдњи која из исте Библије потиче. На тај начин, разговори о Библији јесу разговори о нама, као људима који покушавамо да развијемо извесне идеје и да их апсолутизујемо, налазећи им потврду у Библији. Међутим, Библија се томе непрестано опире. Свето писмо не даје готове рецепте, већ захтева ангажман читавог појединца приликом читања, као и извесну идентификацију са описаним ситуацијама. Снага Библије се доживљава када се пролази кроз ситуације које су, на неки начин, описане у њој. Библију је неопходно читати и тумачити контекстуално.

Не сме се изгубити из вида простор за свеколику креативност који Библија пружа. Неопходно је пронаћи нове језике, нове начине да се библијски текст прикаже савременом човеку, с обзиром на неразумљивост старих симбола и слика. Читање директно из Библије није никада био једини начин упознавања са наративима у њој описаним. Главни императив модерних библиста јесте омогућити савременом човеку адекватно упознавање са садржајем библијског текста.

Текст: Дарко Стевановић 

 плакат: М. Милићевић