Библијски институт


  • [ВЕСТИ] Диференцијални испит Свето Писмо Старог и Новог Завета (2023)

    За диференцијални испит Свето Писмо Старог и Новог Завета за теолошки мастер програм по новом правилнику о полагању диференцијалних испита усвојеног октобра 2023. године задужени су проф. др Владан Таталовић (Шеф катедре за Нови Завет) и доц. др Ненад Божовић (Шеф катедре за Стари Завет). Испит се полаже у редовним испитним роковима. 

     

    Литература

    Нови Завет

    Свето Писмо Старог и Новог Завета, Београд: САС 2018.

    Јустин Поповић, ”Како и зашто читати Свето Писмо?”, у: Сетве и жетве, Сабрана дела Светог Јустина Новог у 30 књига, прир. Еп. Атанасије, књ. 20, Београд 2008, 112-125. 

    Предраг Драгутиновић, Увод у Нови Завет, Београд: ПБФ, 2010. 

    Стари Завет

    Драган Милин, Сабрани списи, Београд: ПБФ 2014, 21-22, 50-56, 121-181, 281-287, 297-308, 315-320, 370-375.

    Милош Ердељан, Посебан увод у Свето Писмо Старог Завета, Фоча-Београд: ПБФ 2008, 111-139 (Увод у поучне књиге – Јов, Приче Соломонове, Проповедник, Псалтир).

    Илија Томић, Старозаветни пророци, Београд 2006, 65-83. (Месијанска места у Књизи пророка Исаије).

  • [ВЕСТИ] Проф. др Јорг Фреј на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (23.10.2023)

     

    Проф. др Јорг Фреј, професор Новога Завета на Теолошком факултету Универзитета у Цириху, у оквиру своје посете светињама Србије, којом приликом је са својом супругом посетио манастире Градац, Студеницу, Сопоћане, Црну Реку и Петрову Цркву и имао прилике да доживи срдачно гостопримство Српске Православне Цркве, требало је да 23. октобра текуће године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржи предавање на тему „Тумачење Еванђеља по Јовану у новијој науци“. Међутим, због квара на водоводној мрежи зграде факултета и следствено неусловног окружења, тога дана су све наставне активности биле отказане, па тако и предавање професора Фреја. Уместо предавања професор је у заказаном термину обавио кратку посету Библијском институту који иначе већ дуже време помаже, и друге просторије факултета. Проф. Фреј је Библиотеци Библијског института поклонио неколико нових, изузетно вредних књига. Уприличено је дружење са постдипломцима Православног богословског факултета који су са професором Фрејем разменили своја академска искуства и богословске погледе.

    Пошто предавање није могло бити одржано уживо, овом приликом доносимо превод на српски начињен трудом колеге Ненада Филиповића и проф. др Владана Таталовића (линк српски овде, линк енглески овде). На тај начин, ово предавање постаје доступно широј богословској јавности.

    Проф. др Предраг Драгутиновић

  • [ВЕСТИ] Трећи међународни симпозијум о библијској егзегези (Темишвар 10-12. новембар2022)

    Поводом Међународног дана Светог писма који се обележава сваке године 13. новембра, Факултет филологије, историје и теологије при Западном универзитету у Темишвару у сарадњи са Митрополијом банатском Румунске Православне Цркве организовао је 10–12. новембра 2022. г. интернационални симпозијум посвећен егзегези или тумачењу Библије (The 3rd International Symposium on Biblical Exegesis, 2022). Симпозијум је отворио отац Никифор Танасе преневши благослов Његовог Високопреоствештенства Г. Јоана, Архиепископа темишварског и Митрополита банатског. Од стране Универзитета скуп је поздравио проректор Мадалин Буноју, продекан Вали Чеја, и отац Константин Жинга, шеф катедре за Православни департман. Организатори овог научног скупа су професори Светог Писма: свештеник Јосиф Станковић (Стари завет) и Јоан Михок (Нови завет).

    Тродневни рад одвијао се у онлајн формату и обухватао је излагања професора библистике, патрологије и класичне филологије из Румуније и света.

    Први овакав симпозијум одржан је пре две године, у време пандемије, а сваке јесени број учесника и квалитет излагања био је све већи, наводи јереј Јосиф Станковић, клирик Епархије темишварске, парох у Малом Бечкереку. Тема овогодишњег симпозијума била је „Иштите мира Јерусалиму (Пс 122,6): Молитва, благодарење и служење у време мира и рата“. Излагачи су говорили на енглеском језику, а и на румунском.

    Јереј Станковић истиче да је „врло задовољан радовима“, из два разлога, „били су на веома високом нивоу“ и „имали смо велики број пратилаца на свакој сесији“. То је заправо и један од циљева симпозијума, како каже малобечкеречки парох – „да промовишемо православље у свету“. Током три године, у раду симпозијума учествовало је око 70 излагача, а интересовање на светском нивоу је велико. Рад су пратили студенти из Румуније, Србије, Русије, Грчке, Пољске, Америке, Италије, Немачке, Босне и Херцеговине итд.

    Организатори планирају и штампање два зборника радова, на енглеском и румунском језику. „Имали смо учеснике из много православних, али и других земаља. Скуп нас је некако зближио, била је веома лепа атмосфера“ – оцењује професор Станковић.

    Међу онима који су изложили своје радове нашли су се свештеници професори са разних православних факултета из Румуније: Маријан Вилд и Алаксандру Барна (Букурешт), Илије Мелничиук и Каталин Ватаману (Јаши), Данијел Михок (Сибиу), Стелијан Тофана, Олимпију Бенеа и Стелијан Пашка-Туша (Клуж), Сорин Бора (Крајова), Адријан Мург (Арад), Еусебију Борка (Баја Маре), Михајил Милеа (Бузау). Почаствовали су научни скуп својим присуством стручњаци из Матице: Ненад Божовић (Православни богословски факултету у Београду), Бошко Ерић (Православни богословски факултет у Фочи, Република српска), Емилија Вуковић (Уметнички факултет у Београду), Александар Даниловић (Универзитет у Хајделбергу, Немачка), Ил Акад (Филозофски факултет у Београду), Љубица Јовановић (APUS, Чарлс Таун, Западна Вирџинија, САД).

    Међу страним учесницима требало би поменути: о. Каподистријас Хемерли (Фрибурски универзитет, Швајцарска), монахиња Бартоломеја Рајтел (Манастир Дионисије Трикијски и Стагонијски, Немачка), о. Јонуц Банчила (Хумболт универзитет, Берлин, Немачка), о. Силвиу Н. Бунта (Православна богословска академија Светог Владимира, Њујорк, САД), о. Драгош Ђулеа (Универзитет Конкордија, Монтреал, Канада), јеромонах Иринеј Пиковски (Сретенска богословска академија, Москва, Русија), Петрос Василијадис (Аристотелов универзитет, Солун, Грчка), о. Ентони Џамброне (Екол библик, Јерусалим, Израел), о. Наги Еделби (Универзитет Светог Јосифа, Бејрут, Либан), Кес ден Бизен и о. Рафал Зарзечни (Понтификални оријентални институт, Рим, Италија), Војичех Косек и Марек Барањак (Универзитет у Варшави, Пољска), Срећко Коралија (Универзитет Врије, Амстердам, Холандија), о. Џон Еплгејт (Универзитет у Манчестеру, Енглеска), Петер Хо (Сингапурски библијски колеџ, Република Сингапур). У раду је учествовала и монахиња Јерусалима, православна Јеврејкиња.

    „Након примљених порука из места и широм света, надамо се да је овај подухват успео. Према томе, благодаримо Свевишњем Богу за Његову помоћ у промовисању Његове Речи – Светог Писма – широм света, и молимо Га усрдно за Његову даљу подршку и помоћ.“ – у закључку ове изјаве наглашава отац Јосиф Станковић.

    Текст: Предраг Деспотовић

    Дописник часописа Наша Реч из Темишвара

  • [ДОГАЂАЊА] Еко-акција 06.11.2020.

    На првим страницама Светог Писма читамо о Еденском врту, засађеном на изворима вода, врту изобиља у којем је расло сваковрсно дрвеће „лепо за гледање и добро за јело“. Прва заповест коју је човек примио била је да овај врт „обрађује и чува“. Међутим, он се убрзо налази изван благословеног Очевог дома и његовог загрљаја, а у створеној природи ван врта налази „трње и бодље“. 

    Од давнина па до данас, запуштена земља изгледа отприлике онако како су је затекли прародитељи ван „Божије баште“, а слични кутови нису резервисани само за далеке пределе него се често налазе у нашој непосредној близини. Неретко такви углови као да позивају оне несавесне да их додатно наруже побацаним смећем. Они дуго остају такви зато што нам се чине некако „преко нашег плота“, а самим тим и „туђим послом“ односно туђом одговорношћу.

    Пожелевши да библијски засновану бригу о природи и љубав према творевини преточе у практично делање, волонтери Библијског института Православног богословског факултета у петак 6. новембра спровели су акцију чишћења околине. У посебном фокусу чишћења налазио се један комад земље обрастао у корову и шуту, а који је након овог делања попримио сасвим нов изглед. Трње и смеће замениле су три младице јавора. 

    Стара грчка изрека вели да један народ напредује када „људи саде дрвеће иако знају да никада неће седети у њиховом хладу“. Гледајући у подвиг ове генерације студената која засигурно након дипломирања неће седети у њиховом хладу, већ ће је пећи сунце на „њиви Господњој“, а упркос тескоби библијске пошасти која нас је задесила, овај чин даје наду и наговештава, можда, нека боља времена. 

  • [IN MEMORIAM] Упокојио се у Господу Митрополит Амфилохије (1938-2020)

    Уочи Лучиндана упокојио се у Господу дугогодишњи професор и декан Православног богословског факултета Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије. У српској библистици остаће упамћен као преводилац књига ширег канонског каталога и то Премудрости Соломонових, Друге књиге Јездрине, Књиге о Товиту, Књиге о Јудити, Премудрости Исуса сина Сирахова, Књиге Варухове, Посланице Јеремијине као и додатака у Књизи пророка Данила (Сузана, Молитва Азаријина, Песма три младића, Вил и Дракон), Књизи о Јестири и Другој књизи дневника (молитва Манасијина). Све ове књиге објављене су у издању Светог Писма са благословом Светог Архијерејског Синода из 2010. године и настављају се штампати у свим потоњим издањима. Захваљујући митрополиту Амфилохију први пут је пред савременог српског читаоца изнето и ово непреведено библијско благо. Српска православна црква и савремена српска теологија остала је без врсног зналца и библисте који Свето Писмо није само познавао, него га је и живео и својим животом сведочио, а тиме постао узорит образац млађим нараштајима на пољу библијске науке. "У вечни спомен биће праведник!" (Пс 111, 6)

    Група за библијско богословље

    Православног богословског факултета

    Универзитета у Београду

     

  • [ПРЕДАВАЊЕ] Life coaching и теологија (20.11.2019)

    У среду 20. новембра у 19 часова у малом амфитатру Православног богословског факултета предавање на тему Life coaching и теологија одржаће Мирослав Живковић. 

  • [ФОТО+ВИДЕО] Промоција Лексикона библијске егзегезе 15.11.2018.

    У препуном амфитеатру Православног богословског факултета 15. новембра 2018. године одржана је промоција Лексикона библијског института. На промоцији су говорили проф. др Предраг Драгутиновић, професор катедре Новог Завета на ПБФ, проф. др Војин Недељковић, професор одељења Класичних наука Филозофског факултета УБ, затим проф. др Петар Јевремовић, професор одељења Психологије на Филозофском факултету УБ и проф. др Родољуб Кубат, професор на катедри за Стари Завет ПБФ. Промоцију је отворио модератор Вукоман Миленковић кратким утиском о томе како је у Лексикону пронашао многе одреднице које није очекивао за такав тип лексикона. Он је затим дао реч проф. Драгутиновићу који је рекао нешто више о генези саме идеје Лексикона, као и о њеном путу од зачетка до штампања. Том приликом је напоменуо како Лексикон, с обзиром да настаје у православној средини, у фокусу има, поред бројних егзегетских метода, и анализу обимног наслеђа библијске рецепције у православном предању и то у патристичком и литургичком контексту. Проф. Недељковић је у наставку говорио о античкој позадини бројних егзегетских метода које су поменуте у Лексикону и како је он успео да осветли ове аспекте. Проф. Јевремовић је указао како је Лексикон један novum у српској академској средини, пре свега што нуди један „језички обрт“. Проф. Кубат је закључио промоцију Лексикона својим излагањем. Он је напоменуо како и поред фокуса на православно предање, Лексикон није био затворен за друге хришћанске конфесије наводећи да су и свети оци у своје време били отворени према свету у којем су живели, закључивши да је Православље један „отворен концепт живота“. Након излагања, посетиоци су имали прилику да поставе питања излагачима, а дружење је настављено коктелом у просторијама Библијског института. Комплетан снимак промоције можете погледати у прилогу који је направио ТВ Храм. 

  • [НАЈАВА] Промоција Лексикона библијске егзегезе на ПБФ (15.11.2018 у 19ч)

  • [ПРЕДАВАЊЕ] "Филм између света и појединца" - доц. др Владан Таталовић и др Владимир Коларић

  • [ГОСТОВАЊА] Предавањa проф. др Конрада Шмида 25. и 26. октобра 2018.

    Крајем октобра текуће академске године на позив Библијског института, Православни богословски факултет посетио је проф. др Конрад Шмид, професор старозаветне библистике и историје раног јудаизма Теолошког факултета Универзитета у Цириху и тренутно један од водећих светских старозаветника. Током своје посете проф. Шмид је посетио параклис Св. Јована Богослова, библиотеку ПБФ и имао прилику да се упозна са најновијим пројектима Библијског института. Поменути професор одржао је током своје посете два предавања. Прво, главно предавање, на тему „Ко је написао Тору?“ одржано је у пуном амфитеатру ПБФ. Нашег госта је у име факултета и Библијског института поздравио проф. др Родољуб Кубат, а предавању су присуствовали проф. др Предраг Драгутиновић, директор Библијског института, и доц. др Ненад Божовић, сарадник института. Предавање је на српски преводио докторанд Ненад Зекавица. Студенти свих година студија имали су прилику да у његовим предавањима чују најновије научне увиде у вези са питањем ауторства старозаветних списа. Проф. Шмид је у трагању за ауторима Петокњижја пратио развој писмености у древној Јудеји и Израиљу од 8-6. века пре Христа. Тада су бројна усмена предања по први пут записана те смо добили писмене обрисе онога што ће касније бити познато као Тора-Пентатеух. На то указује невероватно повећање бројности сачуваних писаних трагова у 8-6. в. пХ у односу на претходни период. Богонадахнуте ауторе Петокњижја треба тражити у скупинама писменог старозаветног храмовског свештенства, у оквиру државних писарских школа као и пророчких братстава. Све ове тезе аутор је поткрепио бројним текстуалним сведочанствима. Након предавања студенти су професору поставили бројна питања.  

     

    Друго предавање на тему „Пророштво и унутар-библијска егзегеза у пророчким књигама“ одржано је у петак 26. октобра у оквиру предавања из Старозаветне егзегезе. Ово предавање се делимично ослања на претходно излагање о ауторству Петокњижја и почиње анализом Књиге пророка Исаије. Проф. Шмид је изложио како сви велики пророци-писци спадају у период развијене писмености те су нам оставили своје списе, за разлику од неких претходних пророка попут Илије и Јелисеја о којима су сведочанства записали други и то у каснијем периоду. Даље, професор је навео да је феномен пророштва постојао и на Старом Оријенту, али да се доста разликовао од библијског пророштва. Наиме, као што Библија наводи да постоје лажни (дворски) пророци, тако су и на Старом Оријенту постојали такви „професионални“ пророци који су се бавили магијом и имали улогу „сазнавања будућности“. Међутим, библијско пророштво се обраћа људима у садашњости и критикује многе појаве како би се људи поправили. Такође, разлика између старооријенталног и старозаветног пророштва се види у томе да је Божија реч коју су преносили библијски пророци схватана као увек актуелна. Зато су и сачуване пророчке књиге древног Израиља те су нам и данас важне, а пророштва Старог Оријента којих је било много више и чија је писмена култура била неупоредиво доминантнија, нестали су. У контексту актуализовања пророчке поруке, проф. Шмид је навео примере развоја, односно, дописивања пророчке литературе у наредним периодима и то је илустровао на примеру Књиге пророка Исаије: она очигледно има неколико слојева - предегзилни, постегзилни и каснији персијски. На самом крају предавања бројни студенти су постављали питања и уследила је занимљива дискусија. 

    Фото: М. Милићевић

    Текст: Н. Божовић 

 

Предметни наставници и сарадници