Библијски институт

[ФОТО/ТЕКСТ] Извештај са промоције часописа Богословље 16.11.2017.

У амфитеатру Православног Богословског факултета 16. новембра са почетком у 19h, одржана је промоција научног часописа ,,Богословље“ поводом издавања новог броја. На промоцији су говорили: проф. др Родољуб Кубат, са Катедре за библистику на Православном богословском факултету, проф. др Петар Јевремовић, са Катедре за психологију на Филозофском факултету и проф. др Ненад Ристовић са Катедре за класичне науке на Филозофском факултету.

Модератор промоције, Марина Ћакић, студенткиња ПБФ-а, подсетила нас је на дугу издавачку историју часописа ,,Богословље“ која сеже готово читав век. Наиме, први број часописа је изашао 1926. године што га чини једним од најстаријих српских научних часописа.

Први је реч добио проф. др Ненад Ристовић, аутор текста ,,Доситејев пут и путоказ“ који је објављен у овом издању часописа. Он је истакао да је Доситеј неправедно запостављен на културној сцени Србије, осврнувши се посебно на неразумевање лика и дела Доситеја Обрадовића у црквеним круговима. Професор Ристовић је указао на мало познату чињеницу да је Доситеј Обрадовић наш најбољи познавалац грчке патристике у 18. веку, будући школован у Грчкој, као и на то да је он најбољи репрезент хришћанског класичног хуманизма. Следећи се присутнима обратио проф. др Петар Јевремовић који је своје излагање започео о важности и историјском значају самог часописа истакавши да ,,ствари које у Србији трају један век треба неговати“. Професор је, такође, нагласио да друштвено-хуманистичке науке морају имати интердисциплинарни приступ, јер се на тај начин богословље успешније суочава са садашњим изазовима. Истовремено је изразио захвалност што овај часопис нашег факултета исказује спремност да ослушкује и разуме друге науке које могу понудити извесна решења и напоменуо да треба исказати спремност на одступање од извесних идеолошких образаца. ,,Часопис који има дугу прошлост, нека тако исто има и дугу будућност“, пожелео је проф. Јевремовић на крају свог излагања. Завршна реч припала је проф. др Родољубу Кубату, као главном уреднику који је ову дужност од скора преузео. Професор се осврнуо на историјски пресек богословља у Срба, где су извесне друштвене околности условиле да у осамдесетим и деведесетим годинама прошлог века богословље буде маргинализовано. Последица свега овога условила је јако тешку одрживост часописа јер се тешко долазило до текстова. Данас, захваљујући великом броју теолога и нових професорских снага, лакше се долази до текстова од којих селекцијом само најбољи постају саставни део овог часописа. Професор је напоменуо да ће часопис, а и само богословље, као императв имати остваривање интеракције са блиским наукама, где ће заједно радити на пријемчивости. Синергијом са друштвено-хуманистичким наукама, часопис има за циљ да се донекле приближи природним наукама које данас у свету науке имају водећу позицију. Такође, ,,Богословље“ ће задржати академски укус, али ће се радити и на популаризацији часописа у смислу да ће језички и тематски бити пријемчивији савременим реципијентима., јер теологија без интеракције са светом у коме живи нема сврхе.

Након ових завршних речи уредника, уследила су бројна питања студената.

 

Предметни наставници и сарадници