Библијски институт


  • [ФОТО/ТЕКСТ] Извештај са промоције часописа Богословље 16.11.2017.

    У амфитеатру Православног Богословског факултета 16. новембра са почетком у 19h, одржана је промоција научног часописа ,,Богословље“ поводом издавања новог броја. На промоцији су говорили: проф. др Родољуб Кубат, са Катедре за библистику на Православном богословском факултету, проф. др Петар Јевремовић, са Катедре за психологију на Филозофском факултету и проф. др Ненад Ристовић са Катедре за класичне науке на Филозофском факултету.

    Модератор промоције, Марина Ћакић, студенткиња ПБФ-а, подсетила нас је на дугу издавачку историју часописа ,,Богословље“ која сеже готово читав век. Наиме, први број часописа је изашао 1926. године што га чини једним од најстаријих српских научних часописа.

    Први је реч добио проф. др Ненад Ристовић, аутор текста ,,Доситејев пут и путоказ“ који је објављен у овом издању часописа. Он је истакао да је Доситеј неправедно запостављен на културној сцени Србије, осврнувши се посебно на неразумевање лика и дела Доситеја Обрадовића у црквеним круговима. Професор Ристовић је указао на мало познату чињеницу да је Доситеј Обрадовић наш најбољи познавалац грчке патристике у 18. веку, будући школован у Грчкој, као и на то да је он најбољи репрезент хришћанског класичног хуманизма. Следећи се присутнима обратио проф. др Петар Јевремовић који је своје излагање започео о важности и историјском значају самог часописа истакавши да ,,ствари које у Србији трају један век треба неговати“. Професор је, такође, нагласио да друштвено-хуманистичке науке морају имати интердисциплинарни приступ, јер се на тај начин богословље успешније суочава са садашњим изазовима. Истовремено је изразио захвалност што овај часопис нашег факултета исказује спремност да ослушкује и разуме друге науке које могу понудити извесна решења и напоменуо да треба исказати спремност на одступање од извесних идеолошких образаца. ,,Часопис који има дугу прошлост, нека тако исто има и дугу будућност“, пожелео је проф. Јевремовић на крају свог излагања. Завршна реч припала је проф. др Родољубу Кубату, као главном уреднику који је ову дужност од скора преузео. Професор се осврнуо на историјски пресек богословља у Срба, где су извесне друштвене околности условиле да у осамдесетим и деведесетим годинама прошлог века богословље буде маргинализовано. Последица свега овога условила је јако тешку одрживост часописа јер се тешко долазило до текстова. Данас, захваљујући великом броју теолога и нових професорских снага, лакше се долази до текстова од којих селекцијом само најбољи постају саставни део овог часописа. Професор је напоменуо да ће часопис, а и само богословље, као императв имати остваривање интеракције са блиским наукама, где ће заједно радити на пријемчивости. Синергијом са друштвено-хуманистичким наукама, часопис има за циљ да се донекле приближи природним наукама које данас у свету науке имају водећу позицију. Такође, ,,Богословље“ ће задржати академски укус, али ће се радити и на популаризацији часописа у смислу да ће језички и тематски бити пријемчивији савременим реципијентима., јер теологија без интеракције са светом у коме живи нема сврхе.

    Након ових завршних речи уредника, уследила су бројна питања студената.

  • [ФОТО/АУДИО] Предавање "Библија и књижевност" др Јасмина Ахметагић 08.11.2017.

    Осмог новембра текуће године, у Дому омладине, предавање је одржала проф. др Јасмина Ахметагић. Тема предавања била је веза између Камија и атеизма, посматрана са аспекта интертекстуалности Библије и књижевног текста. На предавању, централно место није заузео Камијев опус у целости, већ романи Странац и Пад. Циљ предавања био је да се најпре покажу сличности које Ками, односно Камијеви јунаци имају са Христом, а потом и разлике, међу којима је главна та да су Камијеви јунаци-људи са грешком, док је Христос-савршени човек и, наравно-Бог.

    Познато је да је Библија књига у књизи. Она је пример свих књижевних жанрова и као таква, веома лако проналази своје место у различитим медијумима међу реципијентима. Ипак, књижено читање библијског текста није примарни значај Библије, већ је то сам садржај текста Библије и намера аутора да одређену поруку саопшти људима. Ками је веома добро познавао библијски текст, што се може уочити, како из његових дела, тако и из чињенице да је докторску дисертацију радио на тему: Плотинов утицај на Св. Августина. Дела које Албер Ками ствара пре Другог светског рата, тичу се самих библијских мотива; наиме, он пише о греху, паду, нади, очекивању... За време рата, Ками пак изјављује: „Не верујем у Бога, али нисам атеиста“. Из ове две фазе, у Камију се осветљавају антиподи, које многи критичари карактеришу као спој Достојевског и Ничеа. Овакво поређење пре би могло Камија сврстати у религиозног мислиоца, него у атеистичког писца.

    У роману Странац, главни лик је човек коме суде, јер је испалио четири хица у жртву. Име му је Мерсо и у роману је представљен као неко ко нема интроспекцију, нити увид у њу, већ све знање и утиске црпи из физичке стварности. Он живи без блиских веза са другима. Његов живот искључиво је телесни живот, а не онај који има одређени смисао. Мерсо је човек тренутка ситуацијски одређеног. Он доспева на суд, јер је убио човека, али тако како његов његов познаник, којег он одређује као пријатеља, не би то учинио. Мерсо све до тренутка злочина живи у складу са конвенцијама друштва и не наилази на осуду друштва. Оног тренутка када постаје убица, друштво га беспоговорно осуђује. Они који ће га осудити су верујући, религиозни људи. Главна тема на самом суђењу биће Мерсоов однос са мајком, који ће бити и главни аргумент за његову безосећајност и нечовечност. Наиме, Мерсо, мајку коју је послао у старачки дом , није сахранио са сузама и са уобичајеном и очекиваном патњом. Он после сахране одлази у биоскоп и проналази себи девојку. Ово је скандалозно за друштво у коме је лицемерство и мимикрија главн адут за међусобно поштовање. Истина је да Мерсоу друштво није дозволило да мајку сахрани онако како то сви чине. Ками је рекао да је Мерсо једини Христос којег заслужујемо. Откуда ово? Погледајмо у чему се састоје сличности између Мерсоа и Христа: Мерсо је као и Христос – нековенционалан, оне не суди другима, он чак ни себе не вреднује, као ни догађаје ни ситуације у којима се налази. Мерсо зна да је човек и зао и добар и зато не суди. Он закључује да сви људи подједнако вреде. Мерсо, као и Христос, пажљиво бира речи када их изговара. И Мерсо и Христос на самом суђењу доживљавају поруку гомиле, која одлучује о њиховим животима.

    У роману Пад, главни лик је Жан Баптист Клеманс, који је сушта супротност Мерсоу. Наиме, Клемансова животна девиза је: „Судите да се вама не би судило“. Овакав став отвара нову дилему, која се тиче начина на који треба да се односимо према човеку. Али ово „треба“ свакако није конвенција, већ нешто што суштински одређује моје биће. Други је моје огледало. Централни догађај у овом роману је самоубиство једне жене која се баца у Сену. Кривица других је у томе што сви ћуте, нико не реагује. Нико не сноси законску одговорност, али сви су у етичком смислу саучесници, због одсуства реаговања. Ова се сцена, у преносном смислу, односи на страдања Јевреја у рату на која нико није реаговао. Камијева поента је у томе да покаже како човек инстинктивно, из природног страха, немо посматра туђе страдање и то је управо оно што не сме чинити, јер је он човек, а не животиња или било који елемент из природе који пуко постоји. Човек је одговоран јер има ум и слободу. Ками, као и Достојевски показује да смо сви криви за све. Са друге стране, деловање појединца задобија велику ролу, јер показује колико је велика моћ да својим животом утичемо на живот другога. Роман Пад је у целости једна парабола и у том смислу, јасна је веза са Новим заветом, у коме је парабола чест начин да пренесе поруку.

    Ками је попут Кирилова-неверујући, али такав да у своме неверовању испољава далеко већу менталну обузетост вером, него ма који декларисани теиста. Ками, исцрпљен ратом и његовим ужасима, долази до тога да одбацује Бога, али не и саму могућност да верује. Зато сматра да се вредности остварују у историји-сада и овде, јер је будућност извесна. И своје јунаке позиционира с обзиром на овај став. Зато су они ти који имају ману тако одређени, насупрот Христу који је савршен.

    Из само једног примера видимо колико је јака веза између Библије и књижевности. Чињеница је да се Бибилја може и мора довести у везу и са осталим дисциплинама људског промишљања. Натпис на улазу у Делфе: „Упознај самога себе“ даје нам путоказ нашег живота. Библија је књига у којој је записан одговор на ову смерницу. Она нам одговара на питање: ко је човек?

    Аудио снимак предавања можете преузети овде.

  • [НАЈАВЕ] Промоција часописа Богословље 16.11.2017. на ПБФ

  • [TEXT+PHOTO] International DAAD conference

    DAAD-East-West-dialogue: 

    University dialogue with the countries of the Western Balkans

    “Interpretation of the religious 'other' regarding the Holy Scripturesand their implication for the

    shaping of public communication”

     

    On Thursday, 2nd of November at 10am, in the amphitheatre of the Faculty of OrthodoxTheology of Belgrade University, was opened an international and interreligious conference: Interpretation of the religious ‘other’ regarding the Holy Scriptures and their implication for the shaping of public communication. The initiator of this project was the department of Christian journalism of the Friedrich-Alexander-University in Erlangen/Nürnberg in collaboration with the Faculty of Orthodox Theology (University of Belgrade), the Faculty of Islamic Studies (University of Sarajevo) and the ‘St. Basyl of Ostrog’ Faculty of Orthodox Theology in Foča (University of Sarajevo). Since the idea was to have at least one conference in each of the participant countries from the Western Balkans, our faculty had the honor to organize the first conference and, by doing so, to establish the directions of its further development. The detailed Programe you can download here, and a complete gallery you can see here

    The conference was opened by the dean of the host faculty, Prof. dr PredragPuzović, who pointed out in his speech the significance of religion for modern man and the necessity of mutual religious communication. Then, participants were greeted by Prof. dr Aid Smajić, representative of the Faculty of Islamic Studies, Dr Irena Z. Pavlović from Erlangen and Prof. dr Predrag Dragutinović, the representative of the Faculty of Orthodox Theology and coordinator of the Belgrade conference. 

    After the opening ceremony, the conference started with the first session: The religious 'other' in the Old Testament. The participants of this session were Prof. dr Rodoljub Kubat, teaching professor at the Faculty of Orthodox Theology (University of Belgrade) and Prof. dr Vladislav Topalović, dean of the Faculty of Orthodox Theology in Foča (University of Eastern Sarajevo). Professor Kubat based his presentation on the religious 'other' in the book of Prophet Jona. The religious 'others' in this book are unequivocally the sailors and people of Nineveh who actually behave more morally than Jona himself. So the implicit message of this book is that God cannot be placed into some national labels, nor is His presence in world manifested in some (whichever) privileged group. God is merciful and He accepts everyone who honestly repentsand turns towards Him. The basic message that is present throughout the whole Old Testament canon is intensely emphasized in this book: my neighbour = my religiousness. A fifteen minute response was given by Prof. dr Vladislav Topalović who looked back on some examples of misinterpretation of this book which actually led to intolerance towards the religious 'other' throughout history, usually manifested through different forms of anti-semitism. Considering this, the professor pointed out that the challenge for modern theologians in multireligious words is to find the right exegesis of this book. The second part of this session was presented by Nenad Božović, teaching assistant in the Department of The Old Testament Studies and Prof. dr Mensur Husić, teaching professor at Faculty of Islamic Studies in Sarajevo. As. Božović spoke of religious 'other' in the book of Ruth where he pointed out that this book is remarkable example for discussing the religious 'other' in Bible. The main character of this book is Ruth, who is in multiple ways 'the other' when compared to usual biblical characters – Israelites: she is from a different background and a different religion, and she is also a refugee and widow. Considering the recent waves of refugees from the Middle East to Europe among which are many women, and also widows, we find the relevance of this book for contemporary contexts.  A fifteen minute response was given by Dr Mensur Husić who ended the first session noting that every man is unique and also the highest part of God's creation and, as such, he should be treated as such. 

    The title of the second session was The religious 'other' in the New Testament and it was started with Dr Vladan Tatalović discussing 'The Merciful Samaritan (Lk 10,25-37)'. By explaining the 'perspective of passerby' and 'perspective of victim' in parable, the professor pointed out that true acceptance of the religious 'other' means getting out of 'the comfort zone', even the 'religious' one, especially considering the contemporary social context of life in the Balkans. The main norm is love which exceeds national, religious and gender limits. A fifteen minute response was given by Muhamed Fazlović, teaching assistant at Department of Hermeneutics at the Faculty of Islamic Studies in Sarajevo. As. Fazlović pointed out that tolerance always means getting along, and that with time it should lead to the true acceptance of the Other and Difference. The participants of the second session were prof. dr Predrag Dragutinović and dr Orhan Jašić. Professor Dragutinović pointed out that his presentation, 'Woe to you scribes and Pharisees (Mt 23)', was inspired by one particular question: what is the relation between the judgements of Jewish religious authorities and some verses of 'Sermon on the Mount' in Matthew 5-7? How could it be that one text is calling for love towards all people, even enemies and persecutors, and at the same time saying about judgement that is awaiting for one nation (Mt 23)? The conclusion was that the judgement said in Mt 23 is actually criticism of certain kind of religiousness (formalism and exclusivism) through commandment about love. Afterwards in his response, Dr Orhan Jašić pointed out the importance of dialogue which can cause hypocrisy/pharisaism if it isn't tolerating differences. In order to have authentic dialogue, we must accept difference because that is the only way to create true and authentic respect for the other people. With his conclusion the second session ended. 

    After the break a third session began called The religious 'other' through the eyes of tradition. This topic was presented by Prof. dr Darko Đogo, professor at the Faculty of Orthodox Theology in Foča, who discussed 'The Old Testament theology of war and patristic interpretation. What can we learn from the patristic approach to Old Testament texts?'.

    The plenary discussion was right after this topic and it was led by PD. dr. Lars Allolio-Näcke, professor at 'Friedrich-Alexander-University' in Erlangen/Nürnberg and Danilo Mihajlović, teaching assistant at Department of Old Testament Studies. The participants had the opportunity to look back on presentations of each session and discuss anything of interest together. 

    The second day of our conference, on 3rd of November, started with the topic Aspects of religious communication and was presented by Prof. Johanna Haberer, who pointed out that Christian journalism should transmit faith to the world and treat kindly those neglected parts of our society. It’s interesting that the heavenly mission of the Church is to communicate and work using media, and by doing so ask important ethical questions and try to answer them as well. After World War II, the Protestant church respected freedom of information and it represents  successful model that is still in use nowadays. 

    After this lecture, PD. dr. Lars Allolio-Näcke presented a paper on Monotheism, violence and the public sphere and pointed out the importance of explaining questions of freedom, tolerance and respect in historical and social context. Prof. Lars Allolio-Näcke also recognized the social phenomenon that many people are not invited to be tolerant and kind, and then – the starting point is the reaction of state authorities and institutions to liberate society of public fear, and, to do something like that, honest dialogue is required. Tolerance means accepting ‘other-ness’ and that’s great challenge for the modern world but it’s followed by common goodness for each and every member of society.  

    Dr. Irena Z. Pavlović held a lecture on Crisis – and War Communication from the Perspective of Media Studies and said that authentic media requires a certain amount of self-criticism. Dr. Irena Z. Pavlović pointed out that the media could also be creators of new wars and that’s why it’s necessary for peace-making academic research. Peace-making journalism has non-violent conclusions and it’s conflicts always lead to a positive outcome, it is oriented towards peace, truth, recognizing propaganda and it is devoted for useful perspective. It is used as a prevention against violent conflicts. However, this kind of journalism seeks for i’s place in the world since the era of world peace hasn’t arrived yet. 

    The second session was dedicated to Churches and religious communities in the media and was hosted by Jelena Jorgančević Kisić who opened the topic with the statement that the Church is dynamic and her approach is adaptable. The guests of this conversation were Aleksandar Gajšek (journalist), Jelena Čalija (journaist), Momir Turudic (journalist) and Andrea Jovanović (philosopher). During the conversation on this topic they came to the conclusion that experience in media is important and a journalist has to know that his audience aren’t only people from within the Church so his speech needs to be carefully constructed. 

    The third and final session was followed by topic The role of the church in public communications and the conversation was hosted by Prof. dr. Dragan Radić with guests: Prof. dr PorfirijePerić, Metropolitan for Zagreb-Ljubljana (Faculty of Orthodox Theology, Belgrade), Stanislav Hočevar, Archbishop of Belgrade and Prof. Dr Darko Đogo. They pointed out that the Church has a close interaction with the contemporary world and should use its language and forms of communication. That is contemporary mission of the Church in the XXI century.

    The third day, on Saturday, 4th of November, started with a program which included lectures and workshops. The first workshop was hosted by a student of host faculty, Marina Ćakić, discussing Review of first day papers & ‘Can we have authentic dialogue without self-criticism?’.The second workshop was hosted by a student from Friedrich-Alexander-University in Erlangen/Nürnberg, Ronja Hoffmann, discussing Escalating and de-escalating communication. The methodology for both of these workshops was the same: students were divided into several groups and had the task of writing a short comment on a particular topic given by the workshop moderator. Even though students gave different answers and opinions on one question, we all agreed that authentic dialogue needs to be followed by serious criticism of society and institutions. We were also discussing the religious ‘other’ and tried to define together the meaning of ‘religious safety’ and what it means to be in a ‘religious comfort zone’. By showing some examples of intolerance and provocation in history, we also mentioned some crucial moments in history that show us that Christians and Muslims are capable of peaceful life in the same place and that they should go beyong usual political issues that are very often misinterpreted as religious ones. Getting out of ‘religious safety’ means abandoning forms and rules offered by a certain religious system and the reason is: being philanthropist for everyone, no matter of national, racial or gender differences. This special mission, whether it is said by the Bible or the Qur’an, is always an imperative for each and every human being since that is it only way to respect and love the Other. Especially the ‘different Other’.

    After the break, the workshop continued with Challenges of making religious contributions to the world and religious media and moderator by journalist Jelena Jorgačević Kisić and Dr Vladan Tatalović. Beginning the workshop, moderators gave students certain instructions on news media and how to organize research and create report for TV News. Students were then divided into several groups with the task of organizing three reports on secular and religious media. The goal was to show how Church and Media function and how they should communicate. This was followed by a discussion where, among many other conclusions, we said that media should not publish any material which has intention of insulting or humiliating any religious group/minority.

    Concluding this workday the participants were adressed by prof. dr Predrag Dragutinović, coordinator of the first conference organized in Belgrade, who thanked fellow students and professors who helped in creating a positive and productive atmosphere at this conference. Then, the participants had the opportunity for a tour of Belgrade guided by Prof. dr Predrag Dragutinović and his fellow students from Belgrade.

    On the fourth day of the Belgrade conference a shorter trip was planned to some archaeological sites in Eastern Serbia which are of great historical significance. We visited archaeological sites Lepenski vir and fortress Golubački grad on Danube river, which is located on the very shore of Danube that is actually the state border between the Republic of Romania and Republic of Serbia.

    Our trip began at 8am and at around 10:30am we arrived at archaeological site Lepenski vir. The route from Golubac to Lepenski vir was followed by a route that is on the very shore of Danube and it gave us amazing panorama view of the river and the other shore of Republic of Romania. A few days earlier we organized group visit to Lepenski vir where we had our own guide through this beautiful building which left us speechless with its beauty and historical significance. On our way back we stopped at Golubački grad where the Danube was waiting for us while the Sun’s fractured rays were battling with the strong wind which powered windmills on the other side of the shore. This view left the present participants with a strong impression and its similarity to the Bosphorus. We continued our journey in restaurant in Veliko Gradište with ‘the table of love’ (lunch) using the last minutes of our time together to exchange contacts and impatiently expecting our next conference in Sarajevo next February of 2018.

    While ending the conference with event like this trip, we drew a few conclusions together with Prof. Dragutinović and Prof. Kubat. One of those was that this was the proper way to end a conference because it was helping us to establish better relations with our guests and also providing them time to enjoy their stay in our country. The other conclusion (with all of its theological implications) was definitely reminding us of the beauty of the land with which God blessed all the people in the Balkans, and this exact reason is the guiding imperative of a peaceful and common life in God's garden which is right here and now.

  • [ТЕКСТ+ФОТО] Међународна DAAD конференција

    "Сагледавања „религијски другог“ у светим списима [Библије и Кур'ана] и њихове импликације за формирање јавне комуникације"

     

    У последњем кварталу 2016. године, на иницијативу Библијског института ПБФ, започета је сарадња са Катедром/Институтом за хришћанску публицистику Фридрих-Александер Универзитета Ерланген-Нирнберг у Немачкој (FAU Erlangen-Nürnberg из Немачке). Сарадња је резултирала партнерством на изради на пројекта под  називом Deutungen der/des „religiösen Anderen“ in den Heiligen Schriften und ihre Implikationen für die Gestaltung der öffentlichen Kommunikation (Сагледавања „религијски другог“ у светим списима [Библије и Кур'ана] и њихове импликације за формирање јавне комуникације). Због учинковитости и продубљивања сарадње, пре свега на нивоу међурелигијског дијалога у региону, као партнер на изради пројкта прикључио се и Факултет исламских наука из Сарајева (ФИС) и Православни богословски факултет Универзитета у источном Сарајеву. Пројекат је пријављен на конкурс намачке фондације DAAD (Deutscher Akademischer Austauschdienst) у оквиру Ost-West-Dialog: Hochschuldialog mit den Ländern des westlichen Balkans. Пројекат је прихваћен у фебруару 2017. и одлука је да буде финансиран у целини од стране DAAD. 

    Први сусрет на тему Сагледавања „религијски другог“ у светим списима [Библије и Кур'ана] и њихове импликације за формирање јавне комуникације одржан је у просторијама Православног богословског факултета Универзитета у Београду од четвртка 02. до недеље 05.11.2017. Програм конференције можете погледати овде. Сва излагања биће објављена у зборнику наредне године, а аудио снимци предавања и дискусија су у припреми. Изабране фотографије можете видети испод, а комплетну галерију на званичном фејсбук профилу Библијског института

    У амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду у четвртак 2. новембра у 10 ч. отворен је међународни и међурелигијски симпосион  на тему Тумачење религијски „другог“ у Светим списима и њихове импликације за формирање јавне комуникације. Носилац овог пројекта је Катедра за хришћанску публицистику факултета „Фридрих Александар“ Универзитета у Ерлангену, а остварен је у сарадњи са Православним богословским факултетом Универзитета у Београду, Факултетом исламских наука Универзитета у Сарајеву и Православног богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи. Будући да је идеја да се по један симпосион одржи у свакој од земаља учесница са Западног Балкана, нашем факултету припала је част да својом организацијом  отвори први симпосион и тако постави смернице његовог  даљег развоја.

    Симпосион је отворио декан факултета домаћина проф. др Предраг Пузовић својим говором о значају религије за савременог човека и неопходности међусобне религијске комуникације. Затим се присутнима обратио проф. др Аид Смајић, представник Факултета исламских наука, др Ирена Целтнер-Павловић из Ерлангена и проф. др Предраг Драгутиновић, представник Православног богословског факултета и коодринатор пројекта за симпосион у Београду. 

    Након свечаног отварања, одмах се прешло на прву сесију на тему Религисјки „други“ у Старом Завету. Учесници ове сесије били су проф. др Родољуб Кубат, професор  на Православном богословском факултету Универзитета у Београду и проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву. Професор Кубат је  своје излагање засновао на размишљањима о религијском „другом“ на основу Књизи пророка Јоне. Наиме, религијски „други“ у овој књизи недвосмислено су морнари и Нинивљани, који се на концу, понашају моралније од Јоне. Стога је дакле имплицитна порука овог списа да се Бог не може сместити у националне оквире нити се пак Његово присуство у свету манифестује само у оквиру неке (по било ком основу) привилеговане групе. Бог је милостив и прихвата сваког ко се искрено каје и окреће Њему. Основна порука која провејава кроз цео старозаветни канон, снажно је наглашена у овој књизи: мој ближњи = моја религиозност. Реплику од 15 минута на ово излагање је, потом,  имао проф. др Владислав Топаловић. Он се осврнуо на примере погрешне интерпретације ове књиге које су довеле до нетрпљивости управо религијског „другог“, у историји најчешће манифестоване кроз различите видове антисемитизма. С тим у вези, он је истакао да је изазов данашњих теолога да у мултирелигијском свету нађу исправну егзегезу ове књиге. У другом делу сесије говорили су Ненад Божовић, асистент на Катедри за Стари Завет и проф. др Менсур Хусић, професор на Факултету исламских наука у Сарајеву. Тему религијског другог ас. Ненад Божовић обрадио је кроз Књигу о Рути. Он је истакао да је ова књига изванредан пример тематизовања „религијски другог“ у Библији. Главни лик књиге је Рута која је у вишеструком смислу „она друга“ у односу на уобичајене библијске ликове – Израиљце: она потиче из другог народа, друге религије, она је избеглица и удовица. Подвучен је и значај овог списа за савремени контекст када се читава Европа сусреће са таласима избеглица са Блиског истока, међу којима је много жена, од којих су неке и удовице. Реплику на ово имао је др Менсур Хусић, који је својим излагањем завршио прву сесију. Он је нагласио да је сваки човек непоновљив и највиша је Божија креација и као таквом треба да му приступамо.

    Назив друге сесије био је Религијски „други“ у Новом Завету. Ову сесију својим излагањем на тему „Милостиви Самарјанин (Лк 10,25-37)“ отворио је др Владан Таталовић. Објаснивши „перспективу пролазника“ и „перспективу жртве“ у параболи, он је истакао да истинско прихватање религијског другог подразумева иступање из сопствене самодовољности и сигурности  (па и религијске) али и прихватање помоћи са неочекиване стране, што има посебну тежину када се узме у обзир друштвени контекст Балкана. Главни критеријум је љубав која превазилази националне, религијске и родне оквире. Петнаестоминутно излагање као одговор на претходно имао је Мухамед Фазловић, асистент на Катедри за херменеутику, Факултет исламских наука у Сарајеву. Он је напоменуо да је толеранција увек трпљење другог и да она, временом, треба да прерасте у истинско прихватање другог и другачијег. Осврнувши се на контекст Балкана, рекао је да је религијски други на Балкану заправо комшија, те да нам је ближњи заправо онај физички најближи. Учесници другог дела сесије били су проф. др Предраг Драгутиновић и др Орхан Јашић. Професор Драгутиновић је истакао да је његово излагање „Тешко вама, књижевници и фарисеји (Мт 23)“ инспирисано конкретним питањем: како се осуде јудејских религијских ауторитета односе према извесним текстовима Беседе на гори (Мт 5–7)? Како то да у једном те истом тексту имамо позивање на безрезервну љубав према свим људима, на неосуђивање, на љубав према непријатељима и онима који нас гоне, и један говор који осуђује и наговештава суд над једним народом (Мт 23)? Закључак јесте да је осуда изречена у Мт 23 заправо критика извесног типа религиозности (формалистичког и ексклузивистичког) кроз призму заповести о љубави. Затим је др Орхан Јашић у својој реплици нагласио важност дијалога који, уколико се не испоштују разлике, лако може проузроковати лицемерје. Да би истински дијалог постојао, мора се прихватити постојање разлика, јер се на тај начин ствара истинско поштовање других. Његовим кратким и садржајним излагањем завршена је друга сесија. 

    Након паузе, уследила је и трећа сесија под називом Религијски „други“ у отачкој традицији. Тој теми проф. др Дарко Ђого, професор на Православном богословском факултету „Св. Василије Острошки“ у Фочи приступио кроз излагање под називом „Старозаветна теологија рата и отачка интерпретација. Шта данас можемо да научимо из отачког приступа старозаветним текстовима?“.

    Након његовог предавања и кратке паузе, уследила је пленарна дискусија коју су усмеравали др Lars Allolio-Näcke, професор на факултету „Фридрих Александар“ Универзитета у Ерлангену и Данило Михајловић, асистент на Катедри за Стари Завет . На тај начин, сви учесници су се осврнули на реферате све три сесије и добили прилику да разјасне могућа спорна места.

    Други дан је започет темом „Аспекти религијске комуникације“ где је у раду проф. Ј. Хаберер истакла да хришћанско новинарство треба да преноси веру и да се апологетски медији брину о занемареним људима у друштву. Хришћанско новинарство је глас немих. Занимљиво је да је божански задатак Цркве да комуницира и делује путем медија и да тиме поставља важна етичка питања и даје важне етичке одговоре. Црква је кућа медија и комуникације и након Другог светског рата Протестантска црква је чувала слободу информисања и то је врло успешан модел који се као пример користи и данас. Након тога на тему „Монотеизам, насиље и јавна сфера“ говорио је др Ларс Алолио-Нек (PD. Dr. Lars Allolio-Näcke) и у свом раду је истакао да су важна објашњења питања слободе, толеранције и поштовања у историјском и друштвеном контексту. Такође препознаје да многи људи нису позвани на толеранцију и поштовање и тада први корак једне државе мора бити реаговање од стране државних власти и институција како би се људи ослободили јавног страха. За ослобађање од страха је неопходан искрен дијалог са свим својим експресијама. Толеранција јесте прихватање другости и то велики изазов данашњице који са собом носи општу добробит на нивоу једног друштва. На тему „Кризна и ратна комуникација из комуниколошке перспективе „ говорила је проф. др Ирена З. Павловић и нагласила је да је најпре потребна самокритика медија. Истакла је да медији могу бити и креатори нових ратова и да је због тога неопходно мировно научно истраживање као начин приступа медијима. Мировно новинарство са собом носи ненасилна решења и конфликти су позитивни, а исход добар. Оријентисано је према миру, истини, откривању пропаганде и залаже се за корисну перспективу. Користи се као превенција против насилних сукоба. Међутим, ова врста новинарства тражи своје место у свету, јер доба светског мира још увек није настало.

    Друга сесија је била посвећена теми „Цркве и верске заједнице у медијима“ где је модераторкиња Јелена Јорганчевић Кисић отворила тему констатацијом да је Црква динамична и да је њен приступ приступ који се мења. У разговору са гостима, Александром Гајшеком, Јеленом Чалијом, Момиром Турудићем, и Андреом Јовановић запажено је да медије треба да имају лепе, вечне и племените идеје. Искуство у медијима је битно и битан је пут који нас усмерава. Новинар мора да зна да његова јавност није само веран народ и мора увек бити опрезан у начину комуникације. Општа атмосфера доноси плодове у зависности од индивидуе. Медији су једна врста инфраструктуре.

    Трећа сесија је праћена темом „Улога Цркве у јавној комуникацији“ у којој је модератор проф. др Драган Радић у разговору са гостима, митрополитом загребачко – љубљансим Порфиријем Перићем, надбискупом београдским Станиславом Хочеваром и проф. др Дарком Ђогом нагласио да Црква мора говорити данашњем времену. Црква мора одговарати разумљивим језиком јер је по својој природи створена за давање и пружање онога што ми као људи носимо у себи. Она мора бити отворена свету својом динамичном природом. Мора да да јасну и недвосмислену информацију као одговор и увек мора бити активна на свим пољима. Црква подразумева мисионарску делатност и треба да својим адекватним ставом даје решење за опште добро. Она мора да има континуирани дијалог са медијима без обзира на публицитет.

    Она мора да сведочи оно што је истинито и треба да пробуди интересовања људи, али да не одступи од љубави. Језик цркве не сме бити конфесионалан и политички, већ синергичан у потрази за истинитим добром у друштву. Језик треба бити такав да се заузима за живот једног појединца, а онда и читаве заједнице и друштва. 

    У суботу, 4.новембра, одржан је још један састанак, на ком су учесници имали прилику да направе кратак осврт на оно о чему се говорило у току претходна два дана, као и добру прилику да разјасне могућа спорна места.

    Марина Ћакић, студент Православног Богословског факултета, укратко је подсетила учеснике о чему је било речи првог дана овог симпосиона, затим је студентима поставила задатак на ком ће подељени у две групе одговорити на питање које гласи „Може ли постојати истински дијалог без самокритичности?“. Одговор студената био је опширан, али су се сагласили да стварни дијалог би требало да прати опширна критика друштва и институција. Надаље, споменули смо темељиту наобразбу којом би морали бити опремљени теолози који се упиштају у међурелигијски дијалог; како познавање властите религије и културолошких пракси које су с њоме повезане / се повезују, тако и основно познавање других религијских традиција с чијим представницима се ступа у контакт. С критичком дистанцом смо се дотакли примера нетолеранције и провокације у историји, али смо навели и примере толеранције како бисмо поручили да се и хришћани и муслимани требају уздићи изнад историјских неспоразума и у XXI веку живети уз међусобно прихватање, поштовање и заједничко деловање на низу животних питања. Кључне речи су дијалог и толеранција, као вапај за миром, где ће трпљење да прерасте у истинско прихватање другог и другачијег. Посебно су нагласили да се однос према Богу гради односом према другима. Где би дијалог био говор с другим који подразумева да треба претходно саслушати другог. А где је платформа за дијалог на нивоу људства. Потом су студенти говорили о правом смислу дијалога, и да ли је он као такав искрен. Друго питање које је , на основу реферата са првог дана било постављено, јесте „Шта значи иступити из 'религијске сигурности'?“. Одговори су били различити, стога је за вођу тима било изазовно да представи речено у кратким цртама. Најупечатљивији били су да је иступање из религијске сигурности напуштање форми и правила које нуди неки религијски систем, али не из било ког разлога већ зарад показивања истинског човекољубља које не познаје националне, расне ни родне разлике. Наступање те и такве сигурности јесте и примена речи написаних у Светом Писму или Кур'ану, јер је жива вера, она истинска која је усмерена ка другом, увек изазов. Поготово ако је реч о другом који је уједно и другачији.

    Након паузе, програм су водили Јелена Јоргачевић Кисић, новинарка недељника „Време“, и др Владан Таталовић. Тема разговора била је „Изазови стварања верских прилога за световни / верски медиј“. На почетку радионице дали су одређене смернице студентима о томе како једна вест треба да изгледа и шта је вест уопште. Потом су поделили учеснике у две групе, на световни и верски медиј, и дали им задатак да осмисле три новинарска чланка, која ће на крају изложити. Циљ је био показати како Црква и медији комуницирају или како би требало да комуницирају. Након овога уследила је дискусија, где су се сви учесници сложили да медији не би требало да објављују прилоге који би могли вређати верска осећања.

    Завршну реч водио је проф. др Предраг Драгутиновић, који је захвалио учесницима овог симпосиона пожелевши им угодан обилазак Београда, који је уследио у наставку.

    Четврти дан конференције у Београду је планиран за краћи пут и посету археолошким налазиштима од великог историјског значаја који се налазе у источној Србији. Посетили смо археолошка налазишта Лепенски вир и тврђаву Голубачки град на Дунаву, која се налази на самој обали Дунава и она је заправо државна граница између Републике Румуније и Републике Србије. 

    Наш пут је почео око 8ч ујутру и већ око 10:30 смо стигли на археолошко налазиште Лепенски вир. Од Голубца до Лепенског вира смо путовали 40 километара путeм који се налази на самој обали Дунава и пружио нам невероватан панорама-поглед на реку и другу страну обале Републике Румуније. На путу назад стали смо до тврђаве Голубачки град где нас је сачекао Дунав на коме је сунце ломило своје зраке који су се борили са јаким ветром који је покретао ветрењаче са друге стране обале. Овај призор је оставио јак утисак на све присутне учеснике својом сличношћу са Босфором. Наставили смо своје дружење у ресторану у Великом Градишту 'трпезом љубави' користећи последње минуте нашег дружења да разменимо контакте и притом нестрпљиво ишчекујући нашу следећу конференцију у Сарајеву следећег фебруара 2018. године. 

    Приводећи крају конференцију организовањем пута попут овог, дошли смо до неколико закључака са проф. Драгутиновићем и проф. Кубатом. Један од њих је да је управо ово прави начин за завршавање конференције зато што нам помаже у успостављању добрих и непосредних односа са нашим гостима и њима такође пружа прилику да се одморе и уживају у свом боравку у нашој земљи. Други закључак (са свим својим теолошким импликацијама) нас је недвосмислено подсећао на лепоту земље којом је Бог благословио све људе на Балкану, и управо овај разлог нас је упућивао на императив мирног и заједничког живота у Божијем врту који је већ овде и сада.

  • [ПОСЕТЕ] Посета међународне делегације библиста 10.11.2017. (Visit of international biblical scholars)

    У петак, 10. новембра 2017. године, Православни богословски факултет Универзитета у Београду посетила је међународна делегација библиста. Реч је о истраживачима посвећеним превођењу Светог Писма Новог Завета који похађају мастер програм при Сан Пелегрино Универзитетској Фондацији у Риму, а са финансијском подршком Најда института за библијске студије из Њујорка. У делегацији су, између осталих били: др Сајмон Крисп, сарадник Најда института за библијске студије Америчког библијског друштва, професор др Милтиадис Константину, декан Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну и студенти полазници програма. На Православном богословском факултету делегацију су дочекали проф. др Предраг Драгутиновић и проф. др Родољуб Кубат заједно са студентима са домаћег факултета. Гостима су показали факултетски параклис посвећен Св. Јовану Богослову и Библијски институт. Професори и студенти су разменили своја истраживачка искуства у оквиру библијских студија и претпоставили могућности међународне сарадње.

    On Friday, 10th of November, a group of international biblical scholars visited the Faculty of Orthodox Theology of the Belgrade University. These scholars are working on translation of The New Testament, a program of master studies at San Pellegrino University Foundation in Rome (Foundazione Universitaria San Pellegrino/ FUSP), founded by Nida Institute for Biblical Scholarship of New York. Among the scholars and students who visited the Faculty were, among others, dr Simon Crisp, collaborator at Nida Instite for Biblical scholarship of American Bible Society, prof. dr Miltiadis Konstantinou, dean of Theological Faculty of Aristotle University in Thessaloniki and many other master students. At Faculty of Orthodox Theology in Belgrade, the group was hosted by prof. dr Predrag Dragutinović and prof. dr Rodoljub Kubat who showed them faculty Paraklis dedicated to St. John the Theologian and Biblical Institute. Professors and students exchanged their academic research experiences and discussed possible international cooperation.

  • [ДЕШАВАЊА] Семинар крагујевачког намесништва на тему „Свето Писмо и проповед“

    У понедељак 06. новембра 2017. године након Св. Литургије, свештеници крагујевачког намесништва, имали су семинар на тему „Свето Писмо и проповед“ на којем су говорили проф. др Предраг Драгутиновић са катедре Новог Завета ПБФ-а и проф. др Родољуб Кубат са катедре Старог Завета ПБФ-а. Целу вест можете прочитати на сајту Епрахије шумадијске.

     

  • [НАЈАВА] Предавање "Библија и књижевност" др Јасмина Ахметагић 08.11.2017.

    [НАЈАВЕ] Предавање "Библија и књижевност"

    Предавач: др Јасмина Ахметагић

    Место: Клуб Дома омладине Београда

    Време: среда 08.11.2017. у 19ч

    У оквиру циклуса „Разговори о Библији, разговори о нама“ Дом Омладине Београд и Библијски институт ПБФ организују пету по реду трибину на тему „Библија и књижевност“.

    Да су разговори о Библији разговори о нама, доказујемо и овом темом предстојећег предавања. Питање о смислу живота или пак апсурду истог, којим се, између осталих, бавио нобеловац Албер Ками, не може заобићи Библију чији се непосредан или посредан утицај ишчитава из садржаја класика светске књижевности.

    На који начин се Ками бавио библијским темама и у светлу којих чињеница то може бити разматрано? О библијском подтексту два Камијева најбоља романа: „Странац“ и „Пад“ говориће нам др Јасмина Ахметагић. Ова два романа стоје у контрастном односу, будући да је Ками за Мерсоа рекао да је једини Христос којег заслужујемо, а јунака романа „Пад“ "антихристовски" уобличио. Има ли збиља нешто христолико у Мерсоу? Да ли је истоветност имена Јована Крститеља и јунака „Пада“ случајна?

  • [АУДИО] Предавање "Библија и насиље" проф. др Петрa Јевремовић

    Предавање: Библија и насиље

    предавач: проф. др Петар Јевремовић

    место: Дом омладине Београда

    време: 12.09.2017, 19ч

    Кликните овде за преузимање/преслушавање аудио записа са предавања "Библија и насиље" из циклуса "Разговори о Библији, разговори о нама". 

  • [АУДИО] Предавање "Библија и филм" доц. др Владана Таталовића

    НАЈАВЕ] Предавање Библија и филм

    предавач: доц. др Владан Таталовић

    место: Дом омладине Београда

    време: среда 11.10.2017, 19ч

    Кликните овде за преузимање/преслушавање аудио записа са предавања "Библија и филм" (доцент др Владан Таталовић) из циклуса "Разговори о Библији, разговори о нама". 

 

Предметни наставници и сарадници